Medjunarodno poslovno finansiranje

1. Medjunarodno poslovno finansiranje

2. Pregled predavanja • Pojam i karakteristike investicija • Pojam medjunarodnih investicija • Oblici medjunardnih investicija • Teorije medjunarodnog investiranja • Efekti medjunarodnih investicija • Struktura medjunarodnih investicija u Republici Srbiji

3. Pojam investicija • Investicija je svako jednokratno ili višekratno ulaganje koje će doneti niz očekivanih koristi, ali tek u budućnosti. To je žrtva u obliku proizvodnih resursa koja se podnosi u sadašnjosti da bi se povećale koristi u budućnosti. • Investicije predstavljaju odricanje od potrošnje u sadašnjosti da bi se ostvarile koristi u budućnosti. • Investiranje predstavlja razmenu nečeg izvesnog za niz nada rasporedjenih u budućem vremenu. • Iz definicija investicija se može zaključiti da su osnovni elementi investiranja: subjekat investiranja (investitor), predmet u koji se investira (investicioni projekat), cena odricanja od potrošnje (kamata) i vrednost nade (diskontna stopa).

4. Od tri osnovne odluke iz domena finansijskog upravljanja - odluka o finansiranju, dividendama i investiranju, odluka o investiranju smatra se najvažnijom jer: • ima bitnu ulogu u procesu kreiranja vrednosti za vlasnike preduzeća, • alocira, po pravilu, veliki iznos kapitala koji se vezuje u dugom roku, i • ima niski stepen ireverzibilnosti ulaganja.

5. Kapitalne investicije odnose se na alociranje ograničenog kapitala u investicione projekte čije će se koristi sa odredjenim stepenom rizika realizovati u budućnosti. • Kako su investiciona ulaganja neizostavno povezana sa rizikom, moraju biti vrednovana analizom odnosa rizik/očekivan prinos. • Postojanje mogućnosti da se ograničen iznos kapitala investira u alternativne projekte, implicira da preduzeće izabravši jednu od dveju mogućnosti žrtvuje prinos koji bi ostrvarilo propuštanjem druge alternative. • Vrednost žrtvovanog prinosa naziva se oportunitetnim troškom. Koncept oportunitenog troška od suštinskog je značaja u procesu donošenja medjunarodnih investicionih odluka .

6. Medjunarodne investicije Pod medjunarodnim investicijama (foreign investment) podrazumeva se kapital koji potiče iz privatnih finansijskih ustanova i preduzeća, međunarodnih institucija i organizacija i javnih finansija ili kraće rečeno bilo koje investicije koje u stranoj zemlji preduzimaju privatne kompanije, međunarodne institucije i ogranizacije, države ili pojedinci. U domicilnoj zemlji strani kapital pojavljuje se u dva osnovna oblika: • Inostrane direktne investicije, • Portfolio investicije.

7. Viši nivo prisutva na inostranom tržitu Viši nivo inostrane investic. aktivnosti Donošenje odluke o medjunarodnom investiranju Analiza komparativne prednosti MNK Proizvodnja u zemlji: Izvoz Proizvodnja u inostranstvu Licenciranje Kontrolno vlasništvo nad operacijama u inostranstvu Zajednička ulaganja Filijala u potpunom vlasništvu matične firme Greenfield investicije Prekogranični merdžeri i akvizicije

8. Inostrane direktne investicije Upravljačka dimenzija i vlasništvo nad imovinom su obeležja po kojima se inostrane direktne investicije razlikuju od portfolio investicija. Inostrane direktne investicije se javljaju kada investitor sa sedištem u jednoj zemlji – zemlji izvoznici kapitala, u cilju obavljanja poslovne aktivnosti, investiranjem stiče imovinu u drugoj zemlji (zemlji uvoza kapitala) i po osnovu imovine ostvaruje kontrolu upravljanja nad preduzećem u inostranstvu. Kod inostranih direktnih investicija, imovina (vlasništvo) stečena tom investicijom je najčešće organizacioni deo matične firme. Investitor se označava kao matična firma, a imovina odnosno vlasništvo u inostranstvu kao filijala ili podružnica matične firme. Kontrola upravljanja nad filijalom podrazumeva i preuzimanje svih komercijalnih i nekomercijalnih rizika vezanih za poslovanje filijale.

9. Definicija inostranih direktnih investicija Međunarodnog monetarnog fonda: „ Direktna investicija je kategorija medjunarodnih investicija koja odražava cilj subjekta u jednoj nacionalnoj ekonomiji da postigne trajan interes u preduzeću čije je sedište u drugoj nacionalnoj ekonomiji. Subjekat je direktan investitor, a preduzeće u drugoj zemlji je direktno investirano preduzeće. Trajan interes implicira postojanje dugoročne veze izmedju direktnog investitora i preduzeća i značajan stepen uticaja investitora na upravljanje preduzećem.”

10. Oblici inostranih direktnih investicija: • Osnivanje novog preduzeća (green-field investicije); • Preuzimanje postojećih preduzeća u drugoj zemlji (prekogranične akvizicije); • Spajanje kompanija (prekogranični merdžeri); • Kombinacija green-field investicije i akvizicije (brown-field investicije); • Zajednička ulaganja (joint venture investicije).

11. Oblici inostranih direktnih investicija • Green-field investicije predstavljaju osnivanje potpuno novog preduzeća tj. stvaranje nove proizvodne imovine što je po pravilu privilegija velikih multinacionalnih kompanija. Razgranavanjem svoje mreže preduzeća one povećavaju i svoj ekonomski uticaj na svetske privredne tokove. • Prekogranična akvizicija predstavlja oblik preuzimanja preduzeća, kada jedno preduzeće stiče kontrolni paket akcija nad drugim preduzećem u inostranstvu ili ga kupuje preuzimajući vlasništvo nad njim. Sa pravne tačke gledišta preduzeće koje je predmet preuzimanja prestaje da postoji, a preduzeće kupac nastavlja samostalno postojanje na tržištu akcija.

12. Oblici inostranih direktnih investicija • Prekogranični merdžer nastaje kada jedno preduzeće apsorbuje drugo tj. kada preduzeće iz inostranstva koristi svu aktivu i pasivu preduzeća iz zemlje domaćina i nastavlja da posluje pod svojim nazivom dok domaća firma prestaje da postoji kao pravni entitet. Vlasnici domaćeg preduzeća menjaju svoje akcije za akcije inostranog preduzeća. Bitna karakteristika spajanja je dobrovoljnost partnera u pogledu želje da kreiraju nov pravni entitet. Ove transakcije nisu suviše skupe, tj. troškovi njihove realizacije su niži nego kod drugih oblika nastajanja novih poslovnih kombinacija. • Brown-field investicije predstavljaju kupovinu postojećih postrojenja i preduzećaipreuzimanje kontrole u njima (najčešće su to objekti koji su napušteni ili su minimalno iskorišćeni, a često u svojim sredinama izazivaju zagađenja). To su inostrana direktna ulaganja nastala privatizacijom, kombinacija akvizicije i greenfiled investicije.

13. Oblici inostranih direktnih investicija • Zajedničko ulaganje (joint venture) je ugovorno ulaganje inostranog i domaćeg investitora sa ciljem da se formira zajedničko preduzeće, ili ulaganje inostranih sredstava u postojeće domaće preduzeće s ciljem ostvarivanja zajedničke privredne saradnje kao što je proizvodnja, isporuka određenih proizvoda, delova, ili sklopova i podsklopova, zatim zajednički nastup na trećim tržištima, razvoj, oplemenjivanje i prenos tehnologije. • Složenost ovog investicionog aranžmana se ne ispoljava samo u tehničko tehnološkoj saradnji u proizvodnji određenih proizvoda, već i u saradnji u oblasti komercijalizacije tih proizvoda i finansiranju zajedničkih poduhvata, kao i zajednički rizik čitavog poduhvata.

14. Posebni oblici SDI • Specifičan vid međunarodne ekonomske saradnje u oblasti eksploatacije prirodnih bogatstava i finansiranje infrastrukture je koncesija ili koncesioni režim. Osnovna karakteristika koncesije sastoji se u ustupanju prava korišćenja prirodnog bogatstva od strane domicilne države – koncedenta, domaćem ili stranom licu – koncesionaru, pod posebnim uslovima za određeni vremenski period. • U novijoj istoriji za strana ulaganja u oblastima infrastukturnih objekata kao što su putevi, železnica, mostovi, tuneli, aerodromi, objekti za proizvodnju energije (hidro i termo centrale), eksploatacija nafte i gasa primenjuje se „BOT sistem“ (skraćenica ovog sistema potiče od engleskih reči build – izgradi, operate – koristi, transfer – predaj). • Ovaj sistem podrazumeva da koncesionar izgrađene objekte posle ugovorenog roka korišćenja preda koncedentu. Ovaj vid stranih ulaganja treba da bude veoma atraktivan za nedovoljno razvijene i zemlje u razvoju, jer se na ovaj način postiže investiciona aktivnost bez ulaganja sopstvenih sredstava. Ovaj model se u svetu najviše primenjuje u oblasti energetike (Turska, Kina, Malezija, Tajland).

15. Prema metodologije Svetske banke, SDI se dele prema motivima investiranja (korisna podela, jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora). • investicije koje traže resurse:- investicije koje traže prirodne resurse kao što su rude, sirovine ili poljoprivredni proizvodi;- investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu; • investicije koje traže tržište:- investicije koje dolaze na tržišta na kojima je uvoz određenih proizvoda visok;- investicije koje prate kretanje svojih kupaca – velikih kompanija;- investicije koje prate određene trendove na tržištu i angažuju lokalne dobavljače; • investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje, što podrazumeva racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama u cilju smanjenja troškova i/ili specijalizacije proizvodnje; • investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale dugoročne ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji, jer kupovinom postojećih kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište).

16. Podela stranih direktnih investicija može se izvršiti i na druge načine. Ipak, važno je razumeti da svaka kompanija ima različite razloge za donošenje odluke o tome gde će i kako investirati. • Da li će jedna strana kompanija odlučiti da uloži kapital u jednu zemlju zavisi od mnogo činilaca, a, pre svega, od procene profita koji može ostvariti, dugoročnosti poslovanja, spremnosti zemlje domaćina da prihvati, ubrza i olakša poslovanje, i konačno od rizika sa kojim se suočava u procesu medjunarodnog investiranja. • Samim tim, na svakoj državi je da stvori dobru investicionu klimu, odnosno jasan i stabilan okvir za poslovanje kako bi privukla najbolje svetske kompanije.

17. Proces odlučivanja o stranim investicijama Tri glavna elementa u procesu odlučivanja firme koja želi da investira uinostranstvu su: • posedovanje vlasničkih prednosti, • sposobnost internacionalizacijeoperacija i • pristup lokacionim prednostima. "OLI" paradigma (Ownership-Location-Internalization Paradigm) Vlasničke prednosti obuhvatajutehnologiju, know-how, robne i trgovačke marke i sl. Do internacionalizacijeposlovnih operacija dolazi u dva slučaja: prvo, kada nesavršenosti tržišta dovode dovisokih transakcionih troškova; i drugo, kada postoji mogućnost imitacije proizvoda,i time preuzimanja vlasničkih prednosti investitora. Uslov za efikasnostinternacionalizacije je izbor lokacija koje omogućavaju dalje iskorišćavanjevlasničkih prednosti.

18. Portfolio investicije • Portfolio investicije predstavljaju indirektan oblik međunarodnog investiranja u okviru koga se vrši transfer domaćeg kapitala u inostranstvo, kojim se stiče potraživanje, ali se ne zasniva svojina. • Drugim rečima, portfolio investicije u smislu međunarodnog investiranja znače kupovinu inostranih hartija od vrednosti radi oplodjivanja kapitala bez ambicija sticanja kontrole upravljanja nad emitentom hartija od vrednosti. • Realizacija stranih portfolio investicija se najčešće vrši kupovinom akcija kompanija u inostranstvu. Pored investicija u akcije, potrfolio čine i državne hartije od vrednosti, korporativne obveznice i dr. • Razumljivo da je osnovni preduslov portfolio investicija postojanje tržišta hartija od vrednosti u zemlji primaocu ovakvog oblika investicija.

19. Portfolio investicije • Motiv portfolio investitora je sticanje prinosa od kapitala uloženog u hartije od vrednosti, a ne i kontrola upravljanja. Ovaj oblik investicija uslovljen je razlikama u dividendnim (kamatnim) stopama korigovanim za sigurnost plasmana. • Razlika između portfolio investicija i inostranih direktnih investicija je čisto funkcionalna, s obzirom da i portfolio i inostrane direktne investicije mogu katkada poprimiti sličnu formu. • Ako investitor kupi kontrolni stok akcija isključivo u cilju ostvarenja profita, koji mu se čini realan s obzirom na dobre izglede preduzeća a pri tome nema nikakve pretenzije da utiče na poslovanje i kontrolu preduzeća, on je portfolio investitor. • Portfolio investicije znače u svakom slučaju niži rizik za investitore u poređenju sa stranim direktnim investitorima.

20. Portfolio investicije • Prednost ulaganja u kupovinu akcija na međunarodnom tržištu kapitala je i što je omogućen plasman relativno malih finansijskih iznosa (za razliku od direktnog ulaganja koje podrazumeva uglavnom velike novčane sume). • Portfolio investitor ima ograničeni horizont već zbog toga što je njegov cilj mnogo uži od inostranog direktnog investitora. Dok inostrani direktni investitor ide na razvijanje poslovne delatnosti u stranoj zemlji i na osvajanje tržišta, portfolio investitor ne ide dalje od prikupljanja dividende (kamate). • Ciljevi portfolio investitora su uglavnom geografska ili politička diversifikacija ulaganja, kao i iskorišćavanje kamatnih razlika na domaćem i stranom tržištu.

21. Inostrani direktni investitor za razliku od portfolio investitora teži da svoje investicije u stranoj zemlji svede na minimum na taj način što pokazuje tendenciju da jedan deo kapitala potrebnog za investiranje, pribavi u odnosnoj stranoj zemlji. • Inostrana direktna investicija njemu omogućuje pristup kapitalu zemlje u kojoj investira. On će na primer tražiti u toj zemlji zajam za izvođenje građevinskih radova, za nabavku sirovina, pogonskog goriva itd. Na taj način inostrano direktno investiranje uključuje u sebi izvesno ekonomisanje kapitala zemlje koja investira. Toga kod portfolio investicija nema.

22. Značaj međunarodnih investicija • U današnjoj svetskoj ekonomiji, strane direktne investicije predstavljaju najbrži način razvoja jedne zemlje i regiona i, kao takve, dobrodošle su i u najrazvijenijim zemljama sveta. Danas su one osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, preuzimajući ulogu ključnog razvojnog faktora svake države. • Pozitivna strana inostranih direktnih investicija se najčešće vezuje za okolnost da se posredstvom inostranih direktnih investicija vrši i svojevrstan transfer tehnologije u zemlje u koje se plasiraju inostrane direktne investicije. • Značaj medjunarodnih investicija za domicilnu zemlju ogleda se u povećanju spoljne trgovine, otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju socijalne osnove i uopšte ubrzanju privrednog razvoja i integracija domaće privrede u svetsku privredu i trgovinu.

23. Značaj međunarodnih investicija • U potencijalnu zemlju domaćina inostrane direktne investicije donose integrisani paket materijalnih resursa (kapital, tehnologija, menadžment, marketing,organizaciona znanja, obuka radne snage i sl.) koji služi kao alternativa migraciji radne snage i kao stimulans privrednom razvoju. • Investicioni paket, s jedne strane, dopunjava raspoložive domaće faktore proizvodnje i kreira uslove za novu zaposlenost i rad, a sa druge strane, stimuliše rast zemlje domaćina preko transfera tehnologije, obuke radne snage, uspostavljanja veza s ostalim delom privrede i otvaranja puteva domaćim proizvodjačima prema svetskom tržištu. • Otvaranjem filijala u zemlji domaćinu multinacionalne kompanije unose savremenu tehnologiju i druga potrebna znanja. One osposobljavaju lokalnu radnu snagu za rad na nivou savremene tehnologije, školuju kadrove za funkcije upravljanja i organizacije savremenih procesa proizvodnje. • Bez uvoza inostranog kapitala preduzeća u manje razvijenim zemljama (zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju) bi umnogome otežala realizaciju svojih razvojnih ciljeva i aspiracija, jer bi teže dolazila do savremenih tehnologija i neophodnog znanja za organizaciju procesa proizvodnje.

24. Značaj međunarodnih investicija • Pored ovih direktnih koristi, inostrane direktne investicije mogu da imaju i indirektne koristi koje se realizuju putem eksternalija. U mnogim slučajevima najvažniji pozitivni efekti inostranih direktnih investicija upravo potiču od eksternalija. Naime, inostrane direktne investicije ne donose u zemlju domaćina samo kapital i devizna sredstva, već i menadžerske veštine, tehničko osoblje, tehnološko znanje, administrativnu organizaciju i inovacije u proizvodima i proizvodnim tehnikama – što sve nedostaje zemljama domaćinima. • Pozitivne posledice inostranih direktnih investicija postoje u slučaju ako one povećavaju nacionalni dohodak zemlje u koju se investira više nego što bi bilo povećanje nacionalnog dohotka u zemlji investitora od tog istog ulaganja. Sve dok inostrane direktne investicije povećavaju nacionalni dohodak, a to povećanje nije u potpunosti prisvojeno od strane inostranog investitora, zemlja u koju se investira ostvaruje pozitivan rezultat. Najvidljivije koristi su u povećanju plata domaćih radnika (više realne zarade), a za državu kroz povećavanje fiskalnih prihoda (kroz takse, poreze i slično).

25. Važniji negativni efekti medjunarodnih investicija za zemlju domaćina: • opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala, • iskorišćavanje domaćih resursa, • povećavanje tehnološke zavisnosti, • mogućnost otpuštanja radnika, • formiranje modela potrošnje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaćina, • mogućnost ugrožavanja nacionalnog suvereniteta itd.

26. STRUKTURA MEĐUNARODNIH INVESTICIJA U REPUBLICI SRBIJI • Srbija deli iskustvo ostalih tranzicionih zemalja: efekti dosadašnjeg priliva SDI su proporcionalni njihovom skromnom obimu. • SDI su pratile proces privatizacije, i u najvećem delu plasirane u preuzimanje postojećih firmi. Na greenfield investicije je otpadao manji deo, i one tek poslednjih godina počinju da rastu. • Najveći deo SDI je plasiran u sektoru usluga: trgovini, bankarstvu, telekomunikacijama, turizmu i ugostiteljstvu, poslovnim uslugama, distribuciji naftnih derivata. U proizvodnom sektoru, SDI su plasirane u primarnu i sekundarnu preradu metala i nemetala, eksploataciju mineralnih voda, prehrambenu industriju, proizvodnju piva, mleka i mlečnih proizvoda. • Najveći broj stranih investitora u Srbiji potiče iz zemalja Evropske Unije.

27. MEĐUNARODNE INVESTICIJE U SRBIJI

28. Dosadašnji efekti priliva stranih investicija na srpsko tržište i privredu: • kupovina tržišta pre nego kupovina proizvodnih kapaciteta; • distorzijetržišta (oligopoli u veletrgovini i lancima hipermarketa, bankarstvu, proizvodnjicigareta, piva, kafe, mleka i mlečnih proizvoda; monopol u proizvodnji čelika), ali i • određen rast konkurencije; • povećanje izvoza, ali i uvoza (najznačajnije: US SteelSerbia); • počeci greenfieldSDI orijentisanih na izvoz na treća tržišta; • preuzimanjemenadžerskih znanja od strane uspešnijih domaćih firmi.

29. Uticaj svetske finansijske krize na tokove SDI Pad obima međunarodnih investicija u uslovima globalne krize može se objasniti delovanjem dva značajna faktora. • Došlo je do pada sposobnosti investiranja MNK koje su u uslovima krize suočene se dodatnim internim (pad profita, problem održanja likvidnosti) i eksternim (viša cena kapitala) finansijskim ograničenjima. • Kao posledica najozbiljnije globalne recesije do današnjih dana, smanjena je spremnost multinacionalnih kompanija da međunarodno investiraju, posebno u zemljama u razvoju, i povećana njihova averzija prema svim oblicima rizika u procesu međunarodnog investiranja.

30. Projekcije osnovnih faktora rizika stranih direktnih investicija u periodu 2008-2010.god

31. Priliv stranih direktnih investicija i prekograničnih M&A po regionima tokom 2007. i 2008.god.

32. Rezime • Investicioni kapital se transferiše u medjunarodnim okvirima u obliku direktnih i portfolio investicija. • Upravljačka dimenzija i vlasništvo nad imovinom su obeležja po kojima se inostrane direktne investicije razlikuju od portfolio investicija. • Osnovni oblici SDI su: green-field investicije, prekogranične akvizicije i merdžeri, brown-field investicije i zajednička ulaganja. • Ekonomsko opravdanje medjunarodnog investiranja objašnjavaju teorija međunarodne trgovine, teorija faktora mesta proizvodnje i teorija industrijske organizacije. • Osnovni elementi procesa odlučivanja o medjunarodnom investiranju su: posedovanje vlasničkih prednosti, sposobnost internacionalizacijeoperacija i pristup lokacionim prednostima. • Pored prednosti koje strane investicije imaju za zemlju domaćina, treba analizirati i negativne efekte medjunarodnih investicija.