1 / 28

FINANSIJSKA ANALIZA – 1.DEO

FINANSIJSKA ANALIZA – 1.DEO. Dragana Draganac. Pozicije finansijskih izveštaja. Kojim računovodstvenim kategorijama pripadaju sledeće pozicije finansijskih izveštaja? a) Zalihe Bilans stanja -Aktiva b) Troškovi materijala Bilans uspeha -Rashodi v) Nematerijalna ulaganja

buck
Download Presentation

FINANSIJSKA ANALIZA – 1.DEO

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. FINANSIJSKA ANALIZA – 1.DEO Dragana Draganac

  2. Pozicije finansijskih izveštaja Kojim računovodstvenim kategorijama pripadaju sledeće pozicije finansijskih izveštaja? a) Zalihe • Bilans stanja -Aktiva b) Troškovi materijala • Bilans uspeha -Rashodi v) Nematerijalna ulaganja • Bilans stanja - Aktiva g) Rezerve • Bilans stanja - Sopstveni kapital d) Rezervisanja • Bilans stanja - Obaveze đ) Porez na dobitak • Bilans uspeha - Rashodi

  3. Pozicije finansijskih izveštaja e) Finansijski prihodi • Bilans uspeha – Prihodi ž) Dobitak pre oporezivanja • Bilans uspeha z) Nabavna vrednost prodate robe • Bilans uspeha -Rashodi i) Obaveze po osnovu poreza na dobitak • Bilans stanja – Obaveze j) Dobavljači • Bilans stanja - Obaveze k) Kupci • Bilans stanja - Aktiva

  4. Pozicije finansijskih izveštaja l) Obaveze za kamatu • Bilans stanja - Obaveze lj) Nekretnine, postrojenja i oprema • Bilans stanja - Aktiva m) Troškovi zarada • Bilans uspeha -Rashodi n) Dugoročni finansijski plasmani • Bilans stanja - Aktiva nj) Troškovi amortizacije • Bilans uspeha –Rashodi o) Gotovina • Bilans stanja – Aktiva p) Kratkoročni krediti • Bilans stanja – Obaveze

  5. Pozicije finansijskih izveštaja r) Plasmani u kratkoročne hartije od vrednosti • Bilans stanja - Aktiva s) Cena koštanja realizovanih proizvoda • Bilans uspeha -Rashodi t) Ukalkulisane obaveze • Bilans stanja – Obaveze ć) Troškovi uprave i administracije • Bilans uspeha -Rashodi u) Emisiona premija • Bilans stanja - Sopstveni kapital f) Troškovi prodaje • Bilans uspeha -Rashodi • Pogledajmo zvanične šeme finansijskih izveštaja, a onda primer namenjen za rad na času.

  6. uvod • Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantifikacijom funkcionalnih odnosa koji postoje između bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogući verodostojna ocena finansijskog položaja i profitabilnosti preduzeća, kao i da se procene buduće performanse. • Finansijski izveštaji predstavljaju neposredan proizvod sistema računovodstvenog izveštavanja, koji, po svojoj suštini i nameni, odslikavaju performanse (ostvarenja) preduzeća za određeni vremenski period, njegovu finansijsko-strukturnu poziciju, kao i položaj likvidnosti na izabrani dan bilansiranja. • Finansijsko izveštavanje dobija na značaju naročito sa pojavom korporativnih preduzeća i razvijanjem tržišta kapitala- razdvajanje vlasništva od upravljanja. • računovodstveni sistem- jedini potpuni sistem brojčane analize u preduzeću • apsolutni vs. relativni pokazatelji • finansijski podaci vs. finansijske informacije

  7. uvod • Cilj finansijske analize • Zadaci finansijskih izveštaja: 1.osnova za donošenje odluka (informaciona uloga), 2.osnova za raspodelu, i 3.oporezivanje. • Korisnici finansijskih izveštaja: stejkolderi (akcionari, kreditori, dobavljači, kupci, zaposleni, javnost, država, berza- finansijski izveštaji opšte namene; menadžeri). • Glavni ciljevi preduzeća: • rentabilnost; • likvidnost; • solventnost.

  8. uvod • Podaci neophodni za finansijsku analizu: • Set finansijskih izveštaja- Bilans stanja (Izveštaj o finansijskoj poziciji), Bilans uspeha ( Izveštaj o sveukupnom rezultatu), Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promenama na kapitalu, Napomene (beleške) uz finansijske izveštaje; • Podaci iz finansijske štampe i elektronskih medija; • Informacije koje se odnose na ukupnu nacionalnu privredu. • Primena Međunarodnih računovodstrvenih standarda ( IAS, IFRS) treba da rezultira dobijanjem finansijskih informacija, tj. finansijskih izveštaja, čije su osnovne odlike: razumljivost, važnost, pouzdanost i uporedivost.

  9. instrumenti finansijske analize • Skup metoda, tehnika, procedura i postupaka koji služe za otkrivanje, pokazivanje i interpretaciju informacija o stanju i uspehu preduzeća. • Instrumenti finansijske analize: • Opšta analiza finansijskih izveštaja; • Racio analiza finansijskih izveštaja; • Analiza neto obrtnog kapitala; • Analiza novčanih tokova. Ograničenja finansijske analize: finansijski izveštaji sadrže istorijske podatke (ex-post izveštaji); ne odražavaju tržišne tendencije; kreativno računovodstvo, sezonska aktivnost preduzeća, prihodi vs. prilivi, rashodi vs. odlivi, i sl. Upotrebna vrednost racio brojeva se može dovesti u pitanje: a) problem delimičnosti (nepotpunosti) racio brojeva i b) problem njihove statičnosti.

  10. racio analiza finansijskih izveštaja • Racio broj je smisleni odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izražen u jednostavnoj matematičkoj formuli. • Najvažnija je interpretacija dobijenih vrednosti (koje su obično u formi stopa ili koeficijenata). • Grupe racio brojeva: • Racia likvidnosti; • Racia aktivnosti (efikasnosti korišćenja sredstava i izvora); • Racia duga (leverage-a), tj.racia finansijske strukture; • Racia rentabilnosti (profitabilnosti); • Racia tržišne vrednosti- racia vlasništva.

  11. neophodnost komparativne analize • strateški značaj komparacije • Komparacija sa: • mentalnim standardima samog analitičara, koji odražavaju njegovo saznanje o tome šta se može smatrati zadovoljavajućim ili normalnim (na bazi ličnog nagomilanog iskustva); • registrovanom finansijskom i poslovnom prošlošću svakog individualnog preduzeća (poređenje u vremenu); • drugim preduzećima (poređenje u prostoru); • neposrednim konkurentom; • prosekom grane (najbolji standard za poređenje); • standadima, tj. sa planskim veličinama, utvrđenim u tekućem operativno-finansijskom planu preduzeća • pravilima finansiranja.

  12. pokazetelji likvidnosti • Racia likvidnosti: • Opšti racio likvidnosti ( racio tekuće likvidnosti, current ratio); • Rigorozni racio likvidnosti (quick ratio, acid test ratio); • Neto obrtna sredstva.

  13. pokazetelji likvidnosti Likvidnost, tj. kratkoročna finansijska sigurnost, predstavlja sposobnost preduzeća da • bezuslovno • na vreme • u potrebnom iznosu • plati dospele obaveze • najpogodnijim sredstvima • a da i dalje raspolaže sa dovoljno sredstava da nesmetano nastavi sa poslovanjem, bez narušavanja svoje kreditne sposobnosti, • uz uslov da je likvidno u svakom momentu svog poslovanja. • statička i dinamička analiza likvidnosti(stok vs. tok) Analiza likvidnosti, upotrebom: • Racio brojeva likvidnosti; • Analize novčanih tokova (Cash flow analize).

  14. 1) Opšti racio likvidnosti • Pokazuje sposobnost preduzeća da sa ukupno raspoloživim obrtnim sredstvima izvrši svoje kratkoročne obaveze, uz održavanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i očuvanje dobrog kreditnog boniteta. • Racio pokazuje sa koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza. Pokazuje koliko puta preduzeće ima više obrtnih sredstava nego kratkoročnih obaveza. • Teško je praviti poređenje između različitih privrednih grana.

  15. 2)Rigorozni racio likvidnosti • Stroži pokazatelj likvidnosti preduzeća • Likvidna sredstva (Monetarna aktiva)= Gotovina i gotovinski ekvivalenti + Kratkoročna potraživanja i plasmani • Racio pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza.

  16. PROBLEMI SA RACIOM TEKUĆE LIKVIDNOSTI I RACIOM REDUKOVANE LIKVIDNOSTI • Oba racio broja dovode u vezu dve izrazito heterogene pozicije sa aspekta pojma likvidnosti preduzeća. • Preispitati visinu i strukturu obrtnih sredstava (i, u okviru njih, zaliha i potraživanja), kao i visinu i rokove dospeća kratkoročnih obaveza. Korisno je naći procentualni udeo individualnih pozicija obrtnih sredstava u njihovom ukupnom iznosu, kao i izvršiti klasifikaciju kratkoročnih obaveza prema rokovima dospeća. • Uputno je pogledati šta se dešava sa raciom obrta potraživanja od kupaca i raciom obrta obaveza prema dobavljačima. • Kod rigoroznog racia likvidnosti nestaju problemi u vezi sa zalihama, ali, ostali pomenuti, su i dalje prisutni.

  17. 3) Neto obrtna sredstva • Neto obrtna imovina (neto obrtna sredstva) predstavlja računsku veličinu koja se dobija iz razlike između obrtneimovine , kojoj se, u analitičke svrhe, dodaju AVR, s jedne strane, i kratkoročnihobaveza, kojima se, u analitičke svrhe, dodaje PVR, s druge strane. • Kao pandan, na strani pasive, imamo neto obrtni kapital, koji predstavlja razliku između dugoročnih izvora finansiranja (dugoročni dugovi + sopstveni kapital) i sadašnje vrednosti fiksnih sredstava. • Pokazuje koji deo obrtne imovine je finansiran dugoročnim izvorima finansiranja. • trajna obrtna sredstva • pokazatelj buduće likvidnosti (veća NOS- veća kreditna sposobnost), rezervoar likvidnosti

  18. Pokazetelji likvidnosti- Zadaci 1.Ukoliko su kratkoročne obaveze 40.000, a neto obrtna sredstva (NOS) 50.000, izračunati opšti racio likvidnosti(ORL) i dati interpretaciju rezultata. Rešenje: NOS = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze Obrtna sredstva = NOS + Kratkoročne obaveze = =50.000 + 40.000 = 90.000 ORL = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze = =90.000/40.000=2,25 2.Popuniti prazna polja u bilansu stanja i bilansu uspeha i izračunati pokazatelje likvidnosti.

  19. Rešenje 2.zadatka • Opšti racio likvidnosti = 102.000 / 35.000 = 2,91 • Rigorozni racio likvidnosti = (20.000+35.000) / 35.000 = 1,57 • Neto obrtna sredstva = 102.000 – 35.000 = 67.000 • Neto obrtni kapital = (72.000+123.000)-128.000=67.000 • Neto obrtna sredstva / Obrtna sredstva = (67.000/102.000)*100 = 65,69%

  20. pokazatelji poslovne aktivnosti • koeficijenti aktivnosti, racia aktivnosti, racia efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima • Efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom se nalazi u direktnoj vezi sa likvidnošću, solventnošću i profitabilnošću preduzeća. • ukupna ili stalna imovina (testiranje sposobnosti takve imovine da stvara prihode ) vs. obrtna imovina i njeni delovi (testiranje brzine vraćanja takve imovine u početni novčani oblik) • Poslovni i gotovinski ciklus • Pokazatelji: • Koeficijent obrta kupaca; • Koeficijent obrta zaliha; • Koeficijent obrta dobavljača; • Koeficijent obrta fiksnih sredstava; • Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava; • Koeficijent obrta sopstvenih sredstava; • Vreme trajanja obrta= 360/Koeficijent obrta.

  21. 1) Koeficijent obrta kupaca • prodaja na kredit=> potraživanja od kupaca • Koeficijent obrta kupaca= Neto prihodi od realizacije/ Prosečan saldo kupaca • Neto prihodi od realizacije = Bruto prihodi od realizacije - vrednost vraćenih proizvoda – vrednost naknadno odobrenih popusta • Prosečan saldo se najčešće računa kao aritmetička sredina stanja na početku i stanja na kraju godine. NAPOMENA: Ako ne posedujete oba podatka, u obračunu uzimati stanje sa kraja godine!!! • Racio pokazuje koliko se puta, u proseku, naplaćuju potraživanja u toku godine. • Na koliko dinara neto prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje nenaplaćen u saldu potraživanja od kupaca. • Prosečan period naplate potraživanja od kupaca, prosečno vreme trajanja jednog obrta kupaca, racio kreditiranja kupaca, tj. prosečna starost kupaca- pokazuje koliko dana prosečno protekne od trenutka prodaje na kredit kupcima do trenutka naplate potraživanja. Zapravo, pokazuje dužinu vremenskog perioda u kome preduzeće beskamatno kreditira svoje kupce. • U razvijenim zemljama, taj period iznosi do 30 dana, tako da se to često uzima kao neka vrsta orijentacione normale.

  22. 2) Koeficijent obrta zaliha • Od brzine obrta zaliha direktno zavisi likvidnost i solventnost preduzeća, a racio posredno utiče i na rentabilnost. • Koeficijent obrta zaliha= Cena koštanja realizovanih proizvoda/ Prosečan saldo zaliha • Pokazuje koliko se prosečno godišnje zalihe obrnu u preduzeću. Takođe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanih proizvoda 1 dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine. • Moguća interpretacija: Preduzeće je moralo investirati u zalihe 1 dinar da bi u toku godine ostvarilo x dinara cene koštanja realizovanih proizvoda. • koeficijent obrta pojedinih zaliha • Prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha (prosečan period naplate zaliha ili prosečna starost zaliha). • Vreme konvertovanja zaliha u gotovinu se dobija sabiranjem vremena obrta zaliha i vremena obrta potraživanja od kupaca.

  23. 3) Koeficijent obrta dobavljača • nabavka na kredit • Koeficijent obrta dobavljača= Ukupne nabavke na kredit od dobavljača/ Prosečan saldo dobavljača • Godišnje nabavke na kredit = Godišnja potrošnja nabavljenih resursa ± Promena vrednosti zaliha materijala i robe • Promenu vrednosti zaliha materijala robe dodajemo, ako je u pitanju povećanje vrednosti, a oduzimamo, ako je u pitanju smanjenje vrednosti. • Godišnja potrošnja nabavljenih resursa predstavlja zbir poslovnih rashoda iz bilansa uspeha, na osnovu kojih su nastale obaveze prema dobavljačima, a to su: Nabavna vrednost realizovane robe; Troškovi direktnog materijala; Troškovi ostalog materijala; Troškovi goriva i energije i Troškovi proizvodnih usluga.

  24. 3) Koeficijent obrta dobavljača • Znatno je lakše internom analitičaru da utvrdi godišnje nabavke na kredit, nego eksternom. • Koeficijent obrta dobavljača pokazuje koliko puta se prosečno godišnje plaćaju obaveze prema dobavljačima. • Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima (prosečno vreme trajanja jednog obrta dobavljača ili prosečna starost dobavljača) pokazuje vremenski period u kome dobavljači beskamatno kreditiraju preduzeće- - upotreba spontanih izvora finansiranja. • Korisno je uporediti racio kreditiranja kupaca sa raciom regulisanja obaveza prema dobavljačima.

  25. 4) Koeficijent obrta fiksnih sredstava • Koeficijent obrta fiksnih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Nabavna vrednost fiksnih sredstava • Češće se koristi nabavna (a ne sadašnja) vrednost fiksnih sredstava, jer je lakše vršiti komparativnu analizu. Ne moramo uzimati u obzir različite računovodstvene politike otpisa osnovnih sredstava, stepen njihove otpisanosti, i sl. • Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije ostvareno na svaki dinar angažovanih fiksnih sredstava. • Proveravamo da li nije došlo do nedovoljnog korišćenja instaliranih kapaciteta, da li su kapaciteti možda predimenzionirani ili preduzeće ima neproduktivna fiksna sredstva.

  26. 5) Koeficijent obrta ukupnih sredstava • najopštiji, sintetički, pokazatelj efikasnosti korišćenja sredstava u preduzeću • Koeficijent obrta ukupnih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Prosečna ukupna sredstva • Pokazuje koliko se puta prosečno obrnu ukupna poslovna sredstva, ili koliko dinara neto prihoda od realizacije je ostvareno na svaki dinar angažovanih ukupnih sredstava. • Ako dolazi do njegovog smanjenja, što nije dobro, treba preispitati (s obzirom da je u pitanju sintetički pokazatelj) šta se dešava sa dešava sa efikasnošću upravljanja pojedinim sredstvima.

  27. 6) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava • Računa se, pre svega, za analitičke potrebe, jer ne možemo reći koji deo aktive je finansiran samo iz sopstvenih, a koji samo iz pozajmljenih izvora. • Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihodi od realizacije / Prosečna sopstvena sredstva • Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije ostvareno na jedan dinar sredstava finansiranih iz sopstvenih izvora. • Koristi se kao parcijalni koeficijent kod Du Pont sistema analize.

  28. pokazatelji poslovne aktivnosti- zadaci 1) Na bazi podataka iz finansijskih izveštaja prvog preduzeća, izračunati pokazatelje poslovne aktivnosti, kao i vreme obrta i interpretirati dobijene rezultate. a) Koeficijent obrta kupaca = 235.000/35.000 = 6,71 Prosečan period naplate potraživanja od kupaca =360/6,71 ≈ 54 dana b) Koeficijent obrta zaliha = 165.000/47.000 = 3,51 Prosečna starost zaliha = 360/3,51 ≈ 103 dana c) Koeficijent obrta dobavljača = 90.000/16.000 = 5,625 Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima=360/5,625=64dana d) Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 235.000/300.000 = 0,78 e) Koeficijent obrta ukupnih sredstava = 235.000/230.000 = 1,02 f) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 235.000/123.000 = 1,91

More Related