260 likes | 565 Views
Islam i stvaranje arapske države. Najveći deo Arabijskog poluostrva zauzimaju pustinje i stepe, malo je obradivog zemljišta Arapi su živeli u nomadskim, stočarskim plemenima, koja su bila medjusobno sukobljena Plemenima su upravljali šeici ili emiri
E N D
Najveći deo Arabijskog poluostrva zauzimaju pustinje i stepe, malo je obradivog zemljišta • Arapi su živeli u nomadskim, stočarskim plemenima, koja su bila medjusobno sukobljena • Plemenima su upravljali šeici ili emiri • Najznačajniji grad iz tog perioda bio je Meka
Muhamed i islam • Vizantija i Persija su nastojali da iz trgovine isključe arapske posrednike, na putu do luka u istočnom Sredozemlju • Ove okolnosti doprinele su težnji za ujedinjenjem arapskih plemena • Muhamed, trgovac iz Meke, video je izlaz u novoj veri, koja će nadvladati arapsku razjedinjenost
Muhamed je sebe smatrao božijim prorokom, propovedao je verovanje u jednog boga- Alaha, uz potrebu molitve i posta • Njemu se 610.god. u pećini kod Meke posetio andjeo (melek) koji mu je ponavljao dok ih nije zapamtio • To su bile prve sure (delovi Kurana) i predstavljaju početak ispovedanja islama
Islam (u prevodu odricanje, predavanje Bogu) predstavlja mešavinu hrišćanskih, jevrejskih elemenata i tradicionalnih verskih predstava arapskih plemena • Verskim shvatanjima pridodato je načelo o solidarnosti svih Arapa • Islamsko učenje su najpre prihvatili siromašni • Otpor bogatih trgovaca, koji su ubirali velike prihove od verovanja u “crni kamen”- Kabu • Kaba je danas centralno svetilište islama i nalazi se u sredini Velike džamije u Meki, predstavlja kiblu, tj. posebnu tačku prema kojoj se okreću muslimani u vreme molitve
Hidžra i pobeda islama • Zbog otpora aristokratije, Muhamed sa pristalicama 622.god. prelazi iz Meke u oazu Jatrib, koja dobija naziv Medina (Prorokov grad) • 622.god. predstavlja godinu hidžre (preseljenja) i početak muslimanske ere • 630.god. Muhamed se pobedonosno vratio u Meku , gde je bilo prihvaćeno njegovo učenje • Na istoj verskoj osnovi bilo je ujedinjeno čitavo Arabijsko poluostrvo
Kuran • Kuran je sveta knjiga muslimana • Napisana je na klasičnom književnom arapskom jeziku • Sastoji se iz 114 sura (poglavlja) i 6236 ajeta (strofa) • Muslimani veruju da je Kuran objava božijih reči od strane proroka Muhameda, Muhamed je lično izdiktirao sve ajete • Božije reči je Muhamedu preneo melek (andjeo) Džabrail (Gabrijel, Gavrilo) • Deca i odrasli muslimani uče Kuran u celosti ili delimično, u izvornom obliku, na arapskom jeziku, radi obavljanja molitve- namaza (kod katolika misa, kod pravoslavnih liturgija)
Islamski obredi • Postoji pet osnovnih stuboba islama: • Ispovedanje vere • Obredna molitva • Ramazanski post • Davanje verskih doprinosa (milostinje) • Hadžiluk
Ispovedanje vere • Vernik ispoveda veru tokom molitve izgovaranjem reči da je Alah jedini Bog a Muhamed božiji izaslanik • Verski obredi vrše se u džamijama
Obredna molitva-namaz • Svaki vernik mora da je izvršava pet puta dnevno, u tačno odredjeno vreme, pri čemu je okrenut ka Kabi u Meki • Vernik mora biti čist da bi obavljao molitvu, a to se obavlja ritualnim pranjem • Postoji i grupna molitva u džamiji, koju predvodi sveštenik- imam • Početak molitve se označava posebnim pozivom sa minareta džamije
Ramazanski post • U islamu post predstavlja odricanje od jela, pića, pušenja, telesnih zadovoljstava od zore do zalaska sunca u toku Ramazana (9.mesec islamskog kalendara) • Islamski (hidžretski) kalendar ima 12 lunarnih meseci, najsvetiji je 9.mesec Ramazan (traje 354 dana) • 2013.god. je 1435.god.
Verski doprinosi su obaveza samo za imućne muslimane • Makar jednom u životu, ako su u mogućnosti, vernici moraju da odu na hadžiluk u Meku • Da bi otišao na hadžiluk vernik mora izmiriti sve dugove i izmiriti se sa svima sa kojima je bio u svadji
Verski zakon • Islamsko pravo zasniva se na šerijatu • Šerijatsko pravo zasniva se na Kuranu • Uredjuje sve aspekte života: politiku, ekonomiju, trgovinu, bankarstvo, socijalna pitanja • Danas je uglavnom u upotrebi deo vezan za porodično pravo, u nekim zemljama je zamenjen gradjanskim zakonom (Turska), a u nekim zemljama je u potpunoj upotrebi ( Saudijska Arabija)
Grane islama • Najveći islamski pravac je sunitski islam (oko 85%) • Šiitski islam je druga grana islama • Sunitski muslimani veruju da Muhamed nije izabrao svog naslednika i da su njegovi prijatelji izabrali njegovog prvog naslednika (kalifu) • Šiiti veruju da je Muhamed imenovao svog naslednika i da je Alija trebao da bude njegov naslednik, oni poštuju Alijine potomke kao imame • Iran je jedina službeno šiitska država u svetu
Naslednici • Muhamed je umro 632.god. Stvoreno je tumačenje da je njegov duh nadživeo njegovo telo i da upravlja postupcima njegovih naslednika • Muhamedovi naslednici zovu se kalife
Arapska osvajanja • Vršili su osvajanja tokom druge polovine 7. i prve polovine 8.veka • Osvajanja su vršena na račun Vizantije i Persije • Uništili su persijsku državu, osvojili Siriju, Palestinu, Egipat, sev. Afriku (do kraja 7.veka) • Početkom 8.veka prelaze u Evropu, 711.god. osvajaju Španiju do Pirineja • Njihovo napredovanje na zapadu zaustavio je Karlo Martel u bici kod Poatjea 732.god. • Na istoku su 717.god. neuspešno pokušali da zauzmu Carigrad
Dinastije • Od 661-750.god. vladala je dinastija Omejada, sa prestonicom u Damasku, dok je versko središte i dalje bila Meka • 750.god. došlo je do pobune u kojoj je zbačena dinastija Omejada • Vlast je preuzela dinastija Abasida, sa prestonicom u Bagdadu • Najveći procvat je doživela u vreme vladavine Haruna Al Rašida (kraj 8. i početak 9.veka), koja je opisana u Pričama iz 1001 noći • Bagdadski kalifat su uništili Mongoli 1258.god. (Džingis Kan)
Potomci Omejada su u Španiji osnovali Kordobski kalifat • U Egiptu se izdvojila dinastija Fatimida
Islamska kultura • Trgujući sa istokom i zapadom Arapi su prenosili i kulturna dostignuća drugih naroda • Već u 8.veku prevodili su dela antičkih autora • Iz Indije su preuzeli brojeve, dalje razvili decimalni sastav i preneli ih u Evropu • Glavna središta arapske nauke bili su univerziteti u Bagdadu, Kairu i Kordobi • Na osvojenim teritorijama dizali su velelepne gradjevine (palata Alhambra u Granadi)