Malo smo promišljali...

1. Proučavanje naučne i stručne literature o učenju i nastaviDeljenje iskustva sa ostalim nastavnicima Malo smo promišljali... ...a onda smo nešto naučili...

2. Valdorfpedagogija

3. Humanipristupcelovitombićudeteta • Zasnivanjeplanaiprogramanarazvojnimpotrebamadeceodređenoguzrasta • Razvijanjeduševnihsnagadetetakrozumetničkipristupsadržajimai • Razvijanjeosećajazajedništva Princip Valdorf pedagogije

4. Decaoddveipo do tri godine par putanedeljnopohađajuigraonice, a odtrećegodinepolaze u obdanište. U obdaništuostaju do polaska u školu (šestgodina) itunemanikakvogakademskograda. U tom periodudeci je važnoomogućitidarazvijajukoordinaciju, ritam, ravnotežu, motoričkeveštine, osećajza red, dobrenavike.

5. Ono počemusuValdorfvrtićiprepoznatljivi je izgledprostorija u kojimadecaborave. U Valdorfvrtićimanemašarenila, plastičnihigračaka, TV ekranaili CD plejera. Zidovisupastelnihboja, nameštaj je oddrveta, a važan element enterijerasuzaveseizastoriodmuslinanežnihbojakojičesto vise satavanicei u uglovimaprostorija, doprinosećistvaranjuosećajaprozračnostiimekoće u prostoru. 

6. Osnovnaškolapočinjeodšestegodineiučiteljsakojimdetekrene u prvirazredvoditajrazredosamgodina. Nastava u Valdorfškolama se odvija u blokovima. Jedanpredmet se intenzivnoproučavatokom 3-4 nedelje u jutarnjimčasovima. Jutarnjičastrajeokodvasataiučitelj u toku tog periodakoristirazličitemetodedadecipružiprilikudagradivokoje se prednjihiznosidoživekrozpokret, boju, muziku, u grupnomiindividualnomraduitd. Poslepauze, poslejutarnjegčasa, smenjuju se kraćiperiodi u kojima se održavajučasoviručnograda, stranihjezika, gimnastike, euritmije, muzike, drame. Grupe učenika su manje.

7. U Valdorfškolama se ne koristeudžbenici. Učiteljideciiznosegradivokrozgovor, krozpriču, a učenicizatim u svojesveskeunosesadržajenastavnihjedinica. To se radiuzpunobojaiilustracija.

8. Učenječitanjaipisanjapočinje u prvomrazredu.Slova se decipredstavljajukrozpriču, gde se oblikslovadobijaizslikapojmovačijinazivpočinjetimslovom. Tako se slovo L, na primer, izvodiizcrtežalampe.

9. O veličini i plemenitosti učiteljskog poziva Rudolf Štajner je govorio: „Moramo oživeti ideju da se, kada učitelj uđe u školu, ponaša poput doktora za razvoj ljudskog duha, koji pruža lek kulturnom razvoju dece koja se razvijaju... Vaspitanje može biti uspešno jedino ako se shvati kao lekovito, i kada učitelji sami postanu svesni da su oni ti koji leče“ Uloga učitelja u Valdorf školi

10. Svaki učitelj valdorfske škole u svom radu ima potpunu slobodu.Kod učitelja se kao osnovni princip ističe njihovo kontinuirano samoobrazovanje i samorazvoj, kao najvažniji segment njihove pedagoške pripreme.

11. Za učitelja valdorfske škole nije presudno da poseduje znanja o pedagoškim metodama, već karakter i izvesno postojanje duha, koji će mu pomoći da ga učenici razumeju čim se postavi pred njima, i pre nego što počne da im se obraća. Potrebno je dakle da poseduje određeni stepen unutrašnjeg razvoja, da ne bude samo učen i iskusan već i preoblikovan u duši. “Doći će dan kada se neće proveravati nivo znanja koji učitelji poseduju, možda čak ni stepen poznavanja pedagoških principa, već kakvi su oni ljudi”

13. Umetnost kao vrlo značajan element valdorfskog vaspitanja i obrazovanja, ne može se uliti u duše dece ukoliko učitelj ne odiše čisto umetničkim osećanjima, radošću, ljubavlju prema svemu što postoji, snagom i energijom u radu. Prvi Valdorf seminar, 19. avgust 2011.

14. Ono štostvaratulekovituvibraciju u šklama i vrtićima je prvenstvenoritam. Ritam je onoštonasodržava u životu – ritamnašegdisanja, otkucajasrca, ritamsnaijave, danainoći... Ritam je važan element valdorfskogobrazovanja

15. U svojim filozofskim učenjima, Rudolf Štajner je dosta pažnje posvetio i učenju o temperamentima. Utvrdio je na koji način karakteristike svakog od temperamenta utiču na učiteljev stav i ponašanje u učionici. Štajner smatra da je potrebno da svaki učitelj pre svega upozna sebe i karakteristike svog temperamenta i na taj način će umeti da prepozna svoje pozitivne osobine. Potrebno je i da u svakom svom učeniku prepozna dominirajući temperament, kako bi umeo da se adekvatno postavi prema svakom od njih. Temperamenti

16. U tokunečijegživota se tajdominantan temperament možemenjati, a isvakoživotnodobaimakarakteristikeodredjenogtemperamenta. Tako, detinjstvonosikarakteristikesangviničnogtemperamenta, mladostkoleričnog, zrelodobamelanholičnog, a starostflegmatičnog.

21. Ono što je posebno karakteristično u Valdorfskim školama, a kada su učitelji u pitanju, jeste težnja i traganje za mogućnošću da učitelj ne menja odeljenja u toku osnovnog obrazovanja, odnosno da jednoj grupi učenika bude učitelj makar u okviru glavne nastave u toku osam godina školovanja. Počevši od prvog razreda osnovne škole, pa sve do njenog završetka, a sve to kako bi stvorio što bliskiji odnos sa učenicima i kako bi što bolje upoznao prirodu svakog od njih pojedinačno.

22. Pletenje je nedavnosteklopopriličnupopularnostmeđuslavnimličnostima – a većdevedesetgodina, ono je stub školskogprogramaValdorfpedgogije.Istražujemomnoštvonačinanakojepletenjeidrugiručniradovipodstičuintelektualnirazvojiusađujudetetuosećajdostignuća.

23. Savremena neurološka istraživanja potvrđuju da pokretljivost i spretnost finih motoričnih mišića, naročito šake, mogu da stimulišu ćelijski razvoj mozga, pa otuda jačaju fizičku zasnovanost razmišljanja. Zapreteranostimulisanu, nervoznuilihiperaktivnudecunakrajudvadesetogveka, ritmičkaaktivnostpletenjamožedabudenačinda se onaumire, dapostanusvesnasvojihvršnjakaida se uključe u zajedničkuaktivnost s njimaibuduproduktivna u istovreme, angažujućisvojuvoljuzapodrškunečegaznačajnog. Po svomprirodnomsaznanju, mnogiantičkinarodipovezivalisutkanje, pletenjekićankiivezivanječvorova s razvojemumaimudrosti.

25. Euritmija predstavlja umetnost pokreta. Karakteriše se kao “produhovljena gimnastika”. Euritmija celo ljudsko biće koristi kao svoj jezik. Kada dete izvodi pokrete euritmije, razvija se njegovo interesovanje za spoljašnji svet. Euritmija

27. Među raznim modelima holističkog obrazovanja po kojima rade škole i predškolske ustanove širom sveta, u proteklih nekoliko decenija posebno se ističu one koje rade na principima Valdorf pedagogije. Humani pristup celovitom biću deteta, zasnivanje plana i programa na razvojnim potrebama dece određenog uzrasta, razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i razvijanje osećaja zajedništva čine da ovaj obrazovni model postaje sve privlačniji roditeljima i nastavnicima i na našim prostorima.