Poglavlje 14-nastavak Devizna tržišta i devizni kursevi

1. Poglavlje 14-nastavakDevizna tržišta i devizni kursevi Za drugi kolokvijum biće poglavlja 8, 9, 13, 14 i 15 Seminarski radovi - Od 0 do -10 bodova!!!

3. Devizni fjučers • je terminski ugovor na deviznom tržištu sa stANDardizovanimdatumima izvršenja i obimom posla.

4. Tales iz Mileta • Siromašni filozof Tales iz Mileta smatra se izumiteljem fjučersa. • Očekujući odličan rod maslina, on je još u toku zime otkupio ekskluzivno pravo na korišćenje presa za cedjenje • A vlasnici presa su bili voljni da hedžuju rizik • Kada je došla žetva, čovek se obogatio izdavanjem presa za velike pare!

5. Tržište fjučersa- terminsko tržište: razlike • trguje samo sa nekolicinom valuta; • trgovina se odvija samo kroz stANDardizovane ugovore, • svega u nekoliko dana tokom godine • postoji limit na fluktucijedeviznog kursa, • samo na nekoliko lokacija u svetu - Čikago, Njujork, London, Frankfurt i Singapur. • Fjučersi glase na manji iznos od terminskih ugovora • te su stoga korisniji malim firmama nego velikim,mada su nešto skuplji

6. Jedni su na berzi, drugi su OTC- over the counter • Fjučers ugovori se na tržištu mogu prodati u bilo koje dobado trenutka dospeća, što nije slučaj sa terminskim ugovorom.

7. Devizna opcija jeugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu da kupi (call ilida proda (put) valutu nekog utvrđenog datuma (toje evropska opcija) ili bilo kada pre toga (to je američka opcija), po dogovorenoj ceni(strike ili exercise price). devizne opcije

8. Kupac opcija može da bira • hoće li da kupi ili dapropusti kupovinu ako oceni da nije profitabilna. • Prodavac opcijemora daispuni ugovornu obavezu, ukoliko to kupac zatraži.

9. cena opcije • Kupac prodavcu isplaćuje premiju1−5% vrednosti, čime u stvari kupuje privilegiju da može da bira trenutak realizacije ugovora.

10. Kod terminskih ugovora i fjučersa ne može da se bira • Na primer,ako neka američka firma učestvuje na tenderu za preuzimanje neke firme iz EMU iod nje se traži da se obaveže da će isplatiti određenu sumu u evrima. • Pošto američkafirma ne zna da li će pobediti na tenderu, ona će kupiti opciju da kupi evre koji će jojeventualno biti potrebni ako se posao okonča na željeni način.

11. Rizici deviznog kursa • izmene preferencija potrošača • tako i zbog različitih stopa privrednog rasta • različitih stopa inflacije, • promena urelativnim kamatnim stopama, • zbog izmenjenih očekivanja, itd.

14. rizik deviznog kursa • Postojiuvek kada se buduća plaćanja obavljaju u stranoj valuti • To je takozvana otvorena pozicija, • jer promptni kursevivremenom variraju.

15. Devizni rizik nastaje • transakciona izloženost • transakcije kojeuključuju buduća plaćanja u stranoj valuti • računovodstvena izloženost • promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i aktive koja se drži u inostranstvu • ekonomska izloženost • domaća procena budućeprofitabilnosti poslovanja neke firme • U nastavku ćemo se koncentrisatina transakcionu izloženost riziku.

16. Hedžing (heging) • je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika • Odnosno zatvaranjeneke otvorene pozicije.

17. Špekulacije • špekulanti ne samo da prihvataju i čak preferiraju devizni rizik • ili otvorenu poziciju, u nadi da će iz toga izvući profit.

18. duga pozicija • Kada špekulant kupuje stranu valutu • na promptnom, • terminskom • ili na tržištufjučersa, • ili kada kupuje opciju • kaže se da on ili ona zauzima dugu poziciju. • On poseduje akciju, ugovor ili robu

19. Kratka pozicija • To je kada se obavezuje bez ulaganja

20. Špekulacija može biti stabilizujuća ili destabilizujuća • Stabilizujuća špekulacijase odnosi na kupovinu strane valute u trenutku kada je domaća cena strane valute u padu ili je niska, u očekivanju da će se uskoro povratiti, • destabilizujuća špekulacija odnosi se na prodaju strane valute utrenucima kada je kurs u padu, očekujući dalji pad u budućnosti, ili kupovinastrane valute kada njen kurs raste, očekujući dalji rast u budućnosti. • Destabilizujućešpekulacije na taj način pojačavaju fluktuacije deviznog kursa i mogu biti veoma štetneza međunarodnu trgovinu i investicije.

21. Kamatna arbitraža • To su tokovi kratkoročnog likvidnog kapitalau cilju zarade većih prinosa u inostranstvu. • Kamatna arbitraža može biti pokrivenaili nepokrivena.

22. Pokrivena arbitraža • devizni rizik je prisutan zbog moguće depresijacije stranevalute tokom perioda investiranja. • Zašto nije rizik da apresira??? • Npr.

23. Kamatna arbitraža • Ako je u Njujorku kamatni paritet na tromesečne obveznice trezora bude6 odsto na godišnjem nivou, a 8 odsto u Frankfurtu. • Onda investitor iz SAD možeda razmeni dolare za evre po tekućem promptnom kursu • i da kupi EMU obveznicetrezora, • i onda zaradi dodatna 2 odsto kamate na godišnjem nivou.

24. Po dospeću EMUobveznica... • ovaj investitor će verovatno hteti da konvertuje uložena sredstva i kamatunazad u dolare. • Ako evro za ova trimeseca depresira za 1 odsto na godišnjem nivou, američki investitor će zaraditi samo1 odsto ( 2 odsto kamate minus 1 odsto gubitak usled depresijacije evra) na godišnjemnivou • Ako evro depresira za 2 odsto na godišnjemnivou, američki investitor ne zarađuje ni cent, a ako evro depresira za više od 2 odsto,investitor je na gubitku. • Naravno, ako evro apresira, investitor zarađuje ne samo nakamatnom paritetu, nego i na apresijaciji evra.

25. pokrivena kamatna arbitraža • predstavlja promptnu kupovinustrane valute i simultanu terminsku prodaju (dakle, svop) strane valute u cilju pokrićarizika deviznog kursa. • Kao da ne postoje dve, vec samo jedna valuta!!!

26. Pokrivena arbitraža • U trenutku dospeća, investitor će imati iznos investiranog novcauvećan za kamatu, i to u domaćoj valuti, bez rizika deviznog kursa

27. Kako se računa – je diskont, + je premija Na primer, ako je promptni kurs 1 $/€a tromesečni terminskikurs bude bio 0,99$/€. kaže se da evro ima tromesečni terminski diskont – depresijacija evra u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontuza godinu dana). S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, ali da terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €, kaže se da evro ima terminsku premiju od 1centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

28. Pošto valuta savećom kamatnom stopom obično ima terminski diskont • Tj teži da depresira, neto prinos na investicijegrubo je jednak • kamatni diferencijal - terminskidiskont

29. kamatna stopa na tromesečneobveznice trezora bila 6%u Njujorku i 8 odsto u Frankfurtu, • ipretpostavljamo da evro ima terminski diskont u vrednosti od 1 odsto godišnje.

30. verovatnoća ostvarenjadobitka se smanjuje 1. Prvo, dok se sredstva sele,kamatni diferencijal u korist Frankfurta nestaje 2. Drugo, kupovina evra na promptnom tržištu povećava promptni kurs, a prodaja evrana terminskom tržištu smanjuje terminski kurs. • Onda se za evro kaže da se nalazi napokrivenom kamatnom arbitražnom paritetu (PKAP).

32. negativni kamatni diferencijal odgovara terminskom diskontu (TD) pozitivni kamatni diferencijal odgovara terminskoj premiji (TP) na stranu valutu. To se može izraziti ovako: i – i* = TD ako je i < i* ili i – i* = TP ako je i > i*

33. margina pokrivene kamatne arbitraže (PKAM)

34. Primenjujući formulu za PKAM, dobijamo • PKAM = (0,06 – 0,08)/(1+0,8) – (0,99 USD – 1,00 USD)/ 1,00 USD • = (- 0,02)/1,08 – (- 0,01 USD)/ 1,00 USD • = - 0,01852 + 0,01 • = - 0,00852 • Negativni predznak u rezultatu pokazuje da se radi o odlivu kapitala- daće se investirati u Frankfurtu. • Apsolutna vrednost ovog izraza ukazuje da će ekstra prinosza svaki investirani dolar u Frankfurtu biti 0,852 odsto godišnje, • Na investiciju od 10 miliona US$, todaje ekstra prinos od 21,300 US$, ako se investira u tromesečne obveznice trezoraEMU sa pokrivenim deviznim rizikom.

35. U praksi se ponekad javljaju značajne margine u pokrivenoj kamatnoj arbitraži • . • veći poreziu inostranstvu mogu da prevaziđu prinos PKAM • investitori budu bojali dabi strana vlada mogla da obustavi isplatu • ili da uvede devizne restrikcije na repatrijaciju • profita (i glavnice) • velike i trajne margine mogu da se jave zbog nedostatka informacija oinvesticionim pogodnostima na finansijskim tržištima u zemljama u razvoju.

36. Za tržište se kaže da je efikasno ako cene odražavaju sve raspoložive informacije. • ako terminski kursevi tačno predviđaju buduće... • Šta? • promptne kurseve • tako da investitori ne mogu trajno da zarađuju velike profite na osnovu korišćenja bilo koje raspoložive informacije.

37. Zaključak: • terminski kurs je bio tačan, ali ne i efikasan prognozer budućegpromptnog kursa.

38. Evrovaluta ili ofšor finansijska tržišta • označava depozite jedne komercijalne banke van zemljeporekla • Inicijalno, samo se dolar koristio na ovaj način, te se ovo tržište zvalo tržište evrodolara. • depozit u američkim dolarima u britanskoj komercijalnoj bancinazivamo evrodolarom. • funta sterlinga deponovana u francuskoj komercijalnoj banci je evrosterling, • itd.

39. Hedžing je • a. Prihvatanje deviznog rizika • b. Pokrivanje deviznog rizika • c. Špekulacija • d. arbitraža

40. Američki uvoznik koji treba da izvrši isplatu od €100,000 za tri meseca može da hedžuje rizik : a. Kupovinom $100,000 na terminskom tržištu b. Prodajom €100,000 ma promptnom tržištu • Kupovinom €100,000 na terminskom tržištu • Prodajom $100,000 na promptnom tržištu

41. Ako je tromesečniTK=$1/€1 a špekulant predviđa da će PK za tri meseca biti PK=$1.02/€1 on može da zaradi tako što će • a. Terminski prodavati evre • b. Terminski kupovati evre • c. Terminski prodavati dolare • d. Terminski kupvati dolare