TERAPIJSKA ZAJEDNICA I

1. TERAPIJSKA ZAJEDNICA I PETAR NASTASIC

2. Drustveni polozaj bolesnika sa psihickim poremecjima i poremecajima ponasanja: • potpuna ili delimicna odvojenost od njegove uze i sire zajednice, • delimicni ili potpuni prekid njegovog efikasnog drustvenog funkcionisanja • Odnos lekara, terapeuta i osoblja hijerahizovan, krut, tradicionalan

3. ….. • Ukljucenje drustvenih mehanizama u odnose u terapijskim institucijama i ukljucenje drustvenog aspekta u pristupu bolesti i bolesniku • Sa ciljem ukljucenja PACIJENTA - u drustvena zbivanja - u porodicnu sredinu - u radnu sredinu

4. TERAPIJSKA ZAJEDNICA • predstavlja pokusaj da se donekle modifikovani • POSTOJECI SOCIJALNI ODNOSI prenesu u terapijski milje i u odnose medju pacijentima, sa ciljem da se postigne resocijalizacija Koji tip POSTOJECIH SOCIJALNIH odnosa? • Demokratski (nehijerarhizovan, netradicionalan) • -Da bolesnik/pacijent ponovo nadje svoje mesto, poziciju, ulogu • - Da prihvati svoje obaveze, svoja prava i odgovornost

5. TERAPIJSKA ZAJEDNICA • predstavlja i jedan ideoloski prvac u socijalnoj psihijatriji • J.Birer(social clubs),M.Jones,1948,1953 • ali TZ nije slobodno formirana masa bolesnika koja se sastaje jednom nedeljno ili jednom dnevno i raspravlja o individualnim problemima

6. TERAPIJSKA ZAJEDNICA ORGANIZOVANA ZAJEDNICA BOLESNIKA i OSOBLJA KOJA USTVARI PREDSTAVLJA JEDAN NACIN RADA I ZiVOTA U INSTITUCIJI Na osnovu normi i na principima organizovanog nacina zivota, -razgovara se o ponasanju pojedinaca i grupa u n u t a r z a j e d n i c e

7. …. Terapijska zajednica je na neki nacin u svoje vreme bila jedna prevratnicka ideja Cilj nije bio da se odrzi status quo, vec naprotiv da se “podigne temperatura” za promenu Promena je proizvedena uglavnom uspostavljanjem demokratskih interakcija clanova tima sa klijentima i izmedju klijenata medjusobno

8. ………. Danas je to institucionalizovana praksa “sustinske demokraticnosti” Srusena je militantna hijerarhija I kaznjavajuca struktura kontrole,- toliko tipicna za tradicionalne socijalne sisteme, a pogotovo za psihijatrijske bolnice I zamenjena je drugacijim stilom medjusobnih relacija kojima se izbegava ponavljanje trauma

9. Sirok je opseg koriscenja TZ • Hospitalna odeljenja za decu i odrasle • Programi za lecenje bolesti zavisnosti • Sklonista i “sigurne kuce” • Sklonista za beskucnike • Dnevne bolnice i intenzivni vanbolnicki tretmani • Svratista Kreira se okruzenje koje je sustinski humano bilo da je u pitanju lecenje ili promocija zdravlja

10. Terapijska zajednica • Otvoreni sistem u socijalnoj psihijatriji – • pristup tretmanu psihickih poremecaja • zasnovan na principima drustvene orgnizacije • u kojem se upotrebljava drustvena okolina bolesnika i sam bolesnik • da bi se postigle promene u ponasanju bolesnika • promene u resavanju intrapsihickih i interpersonalnih problema

11. Maxwell Jonessmatra da treba govoriti o • « drustvenom sistemu neke insititucije » , • a ne o terapijskoj zajednici institucije, • jer se moze primenjivati i u skolskom miljeu, prevenciji i promociji zdravllja

12. PSIHJATRIJA ne sme zanemariti drustvenu organizaciju bolnice - ona utice na napredak u lecenju - uplivise na osecanja pacijenata • utice na stepen angazovanosti pacijenata u lecenju *********** • Dakle, terapijska zajednica kao oblik drustvene organizacije bolnice/odeljenja koristi socijalne obrasce kao sto su: - aktivna organizacija grupnog/drustvenog zivota u zajednici - primena zakonitosti zivota u grupi - nacin komuniciranja i interpersonalni odnosti koji postoje i u “spoljnom svetu”/drustvu

13. Sta se time dobija? 1.posto emocionalne reakcije medju bolesnicima izviru iz njihovih medjusobnih odnosa, pa i sukoba,- onda se iz tih drustvenih dinamizama formiraju socijalne (pod)grupe koje oblikuju odredjena ponasnja pojedinaca koji se mogu koristiti • za socijalno ucenje • za korekciju ponasanja

14. I dalje…. 2. Populacija bolesnika u psihijatrijskoj ustanovi ima terapijski potencijal koji se moze razviti pod konstantnim usmeravanjem i nadzorom terapijskog tima, cime ce se u terapijsko zajednici • izmeniti klasicna uloga bolesnika • izmeniti tradicionalna uloga terapeuta i osoblja

15. …. • Dakle, terapijska zajednica je pre svega “promena duha, atmosfere i odnosa u psihijatrijskim ustanovama” (Winkler, Veltin)

16. Sta to konkretno znaci? • TZ cine svi koji rade i koji se lece u instituciji, povezani iskrenim poverenjem i dobronamernoscu, s ciljem da se bolesnim clanovima stvore sto bolji uslovi za lecenje • Bolesnik je ravnopravan partner u lecenju u najdubljem smisliu te reci • svi ucestvuju na svim nivoima strukture • i u svim procesima koji dolaze u dinamicnom razvoju terapaijske zajednice • primarni cilj je potpuna rehabilitacija pacijenta

17. Sa druge strane,Terapijska zajednica • je, dakle, prenosenje odgovornosti na pacijente za organizaciju celodnevnog zivota i rada na odeljenju, • s tim da odgovornost za odeljenje preraste u odgovornost za sopstveno lecenje i za lecenje drugih

18. Formalni terapijski oblik rada u TZ • SASTANCI VELIKE GRUPE, ALI • PRIMARNI CILJ SE NE MOZE POSTICI NEKOM EKSKLUZIVNOM FORMOM ILI VRSTOM TERAPIJSKIH SASTANAKA ILI POSTUPAKA!

19. NEGO CIME? • Raznovrsnim aktivnostima/programima u kojima bolesnici mogu sudelovati kao ravnopravni i odgovorni saradnici terapijskih mera i postupaka. • To znaci da je TZ- sustinski samo nacin organizovanja rada odeljenja i nacin lecenja

20. JOS NESTO JE ZNACAJNO • Potpunost organizacije odeljenja ili neke druge terapijske jedinice samo principima terapijske zajednice nikad i nigde nije moguca - bez primene drugih terapijskih metoda, dakle nuzna je kombinacija i integracija

21. Terapijska zajednica • PRUZA SAMO TAJ NUZNI /novi/ TERAPIJSKI EKVILIBRIJUM, NASUPROT TRADICIONALNOM SISTEMU TRETMANA • ONA TREBA DA STVORI TAKVU TERAPIJSKU KLIMUU KOJOJ TRANSFERNI ODNOSI MEDJU CLANOVIMA ZAJEDNICE • OMOGUCAVAJU SIRENJE INFORMACIJA U SVIM SMEROVIMA I NA SVIM NIVOIMA, A NE NA NACIN KOJI POSTOJI U KRUTO HIJERARHIZOVANIM ORGANIZACIJAMA

22. SADRZAJ I STRUKTURA TERAPIJSKE ZAJEDNICE • dnevni sastanci,nedeljni sastanci • resavanje kriznih situacija i sukoba • organi i sekcije zajednice • ukljucenje pacijenata u “sluzbene” uloge • bolesnici mogu pomoci jedan drugom • napustanje formalizma (odeca i sl.

23. Sadrzaj i struktura terapijske zajednice omogucuju ispoljavanje citavog niza postojecih procesa i mehanizama T.Z. kao sto su • BOGATSTVO LICNIH I GRUPNIH STAVOVA, • MEDJUSOBNIH ODNOSA, • TERAPIJSKIH NORMI,ULOGA • IDENTIFIKACIJA I STATUSA • RAZNOVRSNIH PROBLEMA/KRIZA I NJIHOVO RESAVANJE

24. Sadrzaj i struktura terapijske zajednice • POSTEPENO SUOCAVAJU BOLESNIKA SA NJEGOVIM PROBLEMIMA (unutrasnjim konfl. i spolj. ponasanjima). • U TOM SUOCAVANJNU POMAZU MU PACIJENTI. • ON SE NALAZI KAO U “LONCU POD PRITISKOM” EMOCIJA I KRIZNIH SITUACIJA, • ALI,-ON TU NIJE PRISILNO NEGO DOBROVOLJNO • ONO STO JE KLJUCNO ON JE SUOCEN I SA MOGUCIM RESENJIMA • KROZ PRIHVATANJE REALITETA I SEBE U REALITETU

25. …. • U terapijskoj zajednici postoje dve vazne grupe uloga • Uloga lekara i ostalog strucnog osoblja • Uloga bolesnika Ako se te dve uloge ne izmene, nego ostanu u tradicionalnim okvirima krutih bolnickih hijerarhijskih odnosa, terapijska zajednica ne moze funkcionisati

26. Uloga lekara i osoblja/tima • Tradicionalno centralna uloga lekara – najduze strucno obrazovanje,jasno definisana strucna uloga,mudri autoritet sa magisjkim svojstvima i licnom odgovornoscu • individualni pristup bolesniku,tajnost. • Tesko se uspostavlja saradnja Umesto toga :multidisciplinarni pristup i timsko resavanje problema

27. ************* • Zajednicka odgovornost • Promena uloge psihijatra u TZ • Lekar informise clanove tima o sadrzaju intervjua i svim dogadjajima sa pojedinacnim pacijentom • Dobra komunikacija u timu i stalna razmena informacija tokom svih 24 h.

28. Uloga bolesnika • Tradicionalno: bolesnik je objekt lekarske vestine, sestrinske nege i karitativnog socijalnog rada • T.Z.-otkriva terapijski potencijal bolesnika i utvrdila doprinos bolesnika vlastitom napredku (ali i padu) • U TZ – oslbodjen tutorstva i postaje aktivan ucesnik u vlastitom lecenju i u lecenju drugih

29. U T.Z. • Bolesnici su sami sebi veoma vazni terapeuti • Svaki bolesnik je vazan deo okoline onog drugog • Oni doprinose (ili stete) svom napretku hteli to ili ne • Zadatak tima u TZje da maksimalizuje korist koja proizilazi iz neizbeznog odnosa bolesnika prema bolesnIku

30. AKTIVIRANJEM ZDRAVOG DELA LICNOSTI • Aktivira se potencijal za socijalnu i licnu kontrolu ponasanja, pa cak i kontrolu simptoma • Kroz slobodne komunikacije • Kroz observiranje i evaluaciju ponasanja • Kroz upoznavanje sebe • Mdjt.delovanje je usmereno na mnogobrojne medjusobne odnose i identifikacije kroz obuhvat tema kao sto su • Samodiscipllina • Obavljanje socijalnih uloga • Situacije iz realiteta u velikoj grupi

31. CILJEVI RADA U T.Z • Reintegracija i resociijalizacija • Prilagodjavanje bolesne osobe u porodici i okruzenju • Sprecavanje razgradnje njenih socijalnih veza • Integracija napora bolesnika i osoblja u obezbedjivanju terapijskog miljea

32. Odgovornost bolesnika • Odgovornost za sopstveno lecenje • Odgovornost za tudje lecenje • Ucestvuju u donosenju odluka • O organizaciji zivota na odeljenju • O otpustanju,premestanju • O disciplinskim terapijskim merama • Mdt.- to nije samouprvaljanje,

33. Osoblje se ne oslobadja odgovornosti • Strucne implikacije autoriteta se neguju i usavrsavaju • VODITELJ/TERAPEUT- ima aktivan stav, obraca se najvise grupi, a manje pojedincima • Ne sme biti iznad participiranja clanova, • niti iznad odluka grupe • Bori se za participaciju svih • TZ ne odgovara nesrazmerno jak uticaj jednog ili vise jakih osoba

34. *Dnevni sastanci TZ • Okupljanje svih pacijenata i sveukupnog osoblja • Omogucuju funkcionisanje TZ na visokom nivou • Bolesnici svakodnevno preuzimaju odgovornost za funkcionisanje odeljenja • Dobro razumevanje za sve dogadjaje unutar 24h. • Hitni sastanci P.P.

35. Proces na Dnevnim Sastancima je grupni proces • Teznje pasivizaciji • Pomeranje ka perifernoj poziciji radi izbegavanja suocavanja • Traze vodjstvo strucnog tima u resavanju problema (zavisnost) • Radije se opredeljuju za opste teme

36. …….. Insistirati na slobodnom iznosenju misli i jasnoj verbalizaciji,jer Jasna verbalzacija smanjnuje pulzije i smanjuje pojavu starih ponasanja

37. Sastanci strucnog osoblja/tim Odmah nakon dnevnog sastanka • Analiziranje sastanka i ucenje iz dogadjanja i odluka TZ • Uvid u svoju ulogu u TZ i po potrebu menjati aspekte uloga • Prepoznati zloupotrebu autoriteta i defanzivnu manipulaciju Izostajanje ovog principa dovodi do ozbiljnih disfunkcionalnosti u TZ

38. .. Voditelj tima – • kompleksna uloga, • realistican i jasan model, • podneti kritiku i priznati samom sebi pogresku, • bez “uvek sve zna najabolje” Sposobnost da se integrisu vestine svih clanova tima

39. Socijalno ucenje u TZ • UCENJE- menjanje pojedinca vlastitim aktivnostima, izazvano vlastitom potrebom ili uticajem sredine • Intelektulalni, emocionalni, voljni proces - Osim ucenja postoji i M A T U R A C I J A SOCIJALNO UCENJE U TZ-proces nastajanja promena koje rezultiraju iz interpersonalnih razmena koje se odvijaju kroz suocavanja, prilikom kriza i konflikta i analiziranja takvih situacija u grupnom kontekstu

40. Uslovi za odvijanje socijalnog ucenje u TZ (Maxwell Jones,1979) • Suocenje ili konfrontacija licem u lice • “Tajming” • Otvoreno i jasno komuniciranje • Odgovarajuci stepen emocionalne napetosti • Vesto vodjenje

41. Terapijska zajednica kao vellika grupa Ima kao osnovni cilj TERAPIJU,i sluzi se svim zakonitostima velikh drustvenih institucija (skole, preduzeca, bolnice …) Mdjt.ima i nekoliko specificnih elemnata koji TZ cine TERAPIJOM DRUSTVENIM MEHANIZMIMA

42. 1.Visoka tolerancija prema poremecenom ponasanju i emocionalnim reakcijama • Sa stalnom konfrontacijom i trazenjem stvaranja uvida, socijalnog ucenja i korekcije ponasanja • Ne postoji represija , mada postoje norme, pravila i dogovoreni nivoi interpersinalnog ponasanja • Trazenje postovanja normi i pravila moze delovati pozitivno na korekciju poremecenog ponasanja

43. 2. TZ maksimalno korisiti terapijski potencijal pacijenata • Pozitivnu energiju iz interakcija koja pomaze drugima • …i koja unapredjuje zivot i rad u celini Terapijske Zajednice

44. 3.TZ koristi drustvene mehanizme • Aktivnu organizaciju zivota u grupi tokom 24 h • Socijalne uloge pojedinaca • Zadatke • Zajedncke ideje i ideologije • Zajednicke ciljeve

45. …. • Terapijska zajednica je izvrsila ogroman uticaj na tradicionalni pristup u psihijariji, kako u smislu zivota bolesnika u institucijama, tako i u smislu izmene ponasanja personala prema bolesncima

46. zakljucak • Terapijska zajednica je hospitalni ili dnevno bolnicki program koji se razlikuje od tradicionalnong hospitalnog programa • Fakticki,24-casovna TZ je jedna vrsta n e p r e k i d n e v e l i k e g r u p e ili • T.Z. je Velika grupa (kao sekundrna grupa) sa 24-casovnom dinamikom koja se sa jedne strane priblizava primarnoj grupi --(velika porodica, velika zadruga, komuna) a sa druge strane lici na “specijalizovanu radnu grupu”

47. Terapijska zajednica obezbedjuje terapijski milje koji motivise i pomaze pacijentima da dostignu vrlo znacajan cilj - razvijanje bazicnih vrednosti - soc. ponasanja - “radne”vestine Sve uskladjeno s ponasanjem odgovornog clana drustva CLANOVI TIMA funkcionisu kao “model-uloge” demostrirajuci primerene stavove, ponasanja I vrednosti terapijske zajednice