Prava i zajednica Liberalizam , komunitarizam , republikanizam

1. PravaizajednicaLiberalizam, komunitarizam, republikanizam Savremena politička teorija Fakultet političkih nauka, mart 2013.

2. Gradivo • Adam Svift, Politička filozofija,157-205, drugi mali test + kolokvijum. • Čarls Tejlor, Nesporazumi: raspravaizmeđu liberala i komunitarista, drugi mali test. • Vil Kimlika, Savremena politička filozofija, 233-314, ispit (12 pitanja).

3. Uvodne napomene • Povod liberalno-komunitarne rasprave bile sutemeljnepostavkeRolsovogliberalizma. • Učesnici rasprave Liberali: Rols, Dvorkin, Nejgel, Skenlon. Komunitarci: Sandel, Tejlor, Volcer, Mekintajer. • Terminološke i konceptualne pometnje • Neprihvaćenost termina “komunitarizam”. • Dva nivoa liberalno-komunitarne rasprave: filozofski i politički. • Više nesporazum nego pravi spor.

4. Tačke sukoba • Problem liberalnogsopstva (self ) Teza o neukorenjenomsopstvu: MajklSandel • Problem liberalnogatomizma Društvena teza: Čarls Tejlor • Problem liberalnoguniverzalizma Teza o kulturnoj relativnosti pravde: MajklVolcer

5. Liberalna koncepcija sopstva • Koncepcijaličnosti u Rolsovoj teoriji pravde. • “Rasterećeni” pojedinci pod “velomneznanja”. • Prilikomizboraprincipapravde, pojedincisuzainteresovanidasačuvaju sposobnost autonomnog delovanja. • Liberalna koncepcija sopstva: sopstvoprethodiciljevima koji su podložni racionalnoj reviziji (načelo individualne autonomije)

6. Kritika liberalnog sopstvaMajklSandel • Liberalno sopstvo je prazno. • Liberalno sopstvo je neukorenjeno (unencumbered self ). • Samointerpretirajući umesto autonomnog pojedinca. • Odgovor liberala – otklanjanjenesporazuma: uvažava se činjenica da su pojedinci socijalno konstituisani, ali to ne bi trebalo da ugrozi sposobnost pojedinaca da odlučuju o svojim životima.

7. Kritika liberalnog atomizmaČarls Tejlor, Nesporazumi:raspravaizmeđu liberala i komunitaraca • Gubitak osećaja zajedništva i pripadanja. • Dve različite grupe pitanja u raspravi između liberala i komunitaraca: 1. Onotološka pitanja • atomističko stanovište • holističko stanovište 2. Pitanja zastupanja • Individualističko stanovište • Kolektivističko stanovište

8. Ontološke pretpostavke proceduralnog liberalizma • Pojedinac prethodi zajednici (deo prethodi celini). • Zajednica je zbir pojedinačnih koncepcija dobrog života koje na okupu drže liberalni principi pravde > liberalniatomizam. • Neutralna država > primatispravnog u odnosunadobro. • Zadatak neutralne države je da olakša ostvarivanje individualnih životnih planova.

9. Tejlorovakritika ontoloških pretpostavki proceduralnog liberalizma • Argument neodrživosti. • Ukoliko želimo slobodno društvo neophodna je dobrovoljna identifikacija građana sa državom (republikanska teza). • Nema slobode građana bez patriotske privrženosti zajedničkom dobru – opštoj slobodi > konceptpozitivneslobode.

10. Zajednička dobra • Proceduralni liberalizam previđa razliku između “mojih” i “tvojih” stvari, s jedne strane, i “naših stvari”, s druge strane. • Primer monologa i dijaloga. • Konvergentna dobra: zajednička dobra u kojima pojedinačno uživamo (nacionalna odbrana). • Posredna dobra: zajednička dobra u kojima zajednički uživamo (gledanje LŠsadruštvom). • Neposredna dobra: zajednička dobra koja zajednički stvaramo (prijateljstvo, republika).