1 / 11

KOGNITIVNA I BIOLOŠKA DOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA

KOGNITIVNA I BIOLOŠKA DOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA. Biološki razvoj Fizički rast Razvoj mozga Kognitivni razvoj  Novi oblici pamćenja Novi oblici mišljenja- konkretne operacije Kulturne varijacije u kognitivnim promenama. Početak srednjeg detinjstva .

iniko
Download Presentation

KOGNITIVNA I BIOLOŠKA DOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. KOGNITIVNA I BIOLOŠKADOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA Biološki razvoj Fizički rast Razvoj mozga Kognitivni razvoj  Novi oblici pamćenja Novi oblici mišljenja- konkretne operacije Kulturne varijacije u kognitivnim promenama

  2. Početak srednjeg detinjstva • prepoznaje se u svim kulturama širom sveta • deca počnu da gube mlečne zube oko 6.god. Odnos odraslih • počinju da im zadaju zadatke čije izvršenje više nije pod nadzorom odraslih • smatraju decu odgovornom za sopstvene postupke Sposobnosti dece • povećanje fizičkih kapaciteta • sposobnost da sledi instrukcije i izvrši zadatak do kraja • postavlja i sledi svoje ciljeve samostalno • poštovanje socijalnih normi • saosećane za druge

  3. Biološki razvoj- fizički rast i razvoj mozga • od 6 g. do početka adolescencije povećanje visine za 50% (1- 1.5m) i težine 100% (20-40 kg); mišićna snaga 100%; individualne genetske i sredinske varijacije (ishrana) • cerebralni korteks dostiže otprilike veličinu zrelog mozga • mijelenizacija puteva između različitih delova mozga • promena osnovnih obrazaca električne aktivnosti mozga- sa teta na alfa aktivnost (kod angažovane pažnje) • povećana lateralizacija - poboljšanje motorne koordnicaije • frontalni režanj- kontrola pažnje, planiranje, samo-refleksija • promene u kapacitetu mozga proizvode specifične kognitivne promene - postoji malo podataka koji potvrđuju ovu pretpostavku

  4. Promene u pamćenju Faktori poboljšanja pamćenja • povećan kapacitet kratkoročnog pamćenja (zavisno od sadržaja i simbola - digit span) i povećana brzina skladištenja i ponovnog izvlačenja informacija, • upotreba strategija pamćenja kao izabrane akcije za dostizanje cilja- ponavljanje i organizacija- sagrupisanja po zvučnosti i situacionog grupisanja, prelaze na kategorijalno pamćenje • razvoj relevantne baze znanja- bolje pamti poznate stvari • metamemorija- sposobnost da misle o pamćenju (šta mogu ili ne mogu u odnosu na količinu, proteklo vreme i sl.)

  5. Promene u pamćenju Kontinuitet ili diskontinuitet promena u kvalitetu pamćenja • mnogi oblici pamćenja mogu se videti i u ranom detinjstvu u pojednostavljenim uslovima • sva četiri aspekta pamćenja su međusobno povezani, ne javljaju se izolovano • obim uslova u kojima deca namerno pamte, ponavljaju i reorganizuju materijal koji treba zapamtiti širi se tokom srednjeg detinsjtva.

  6. Mišljenje Konkretne operacije- oko 7. godine, Pijaže • Operacija- internalizovana mentalna akcija koja se uklapa u logički sistem. • Omogućava kombinovanje, razdvajanje, nizanje i mentalno transformisanje objekata. • Konkretne su jer ne mogu mentalno da manipulišu objektima koji nisu prisutni

  7. Mišljenje Konzervacijadeca shvataju da će neke dimenzije objekta ostati iste (količina, broj) čak i kada se drugi aspekti izgleda promene • Decentracija: deca zapažaju i uzimaju u obzir više od jednog atributa objekta i obrazuju kategorije prema višestrukim kriterijumima. • Logička nužnost: logički je nužno da određeni kvaliteti budu konzervirani uprkos promenama u izgledu. • Identitet: ako ništa nije dodato ili oduzeto, količina mora ostati ista. • Kompenzacija: deca mogu mentalno uporediti promene u dva aspekta problema i uočiti kako je jedna kompenzovana drugom. • Reverzibilnost: deca shvataju da određena operacija može poništiti ili obrnutiefekat druge.

  8. Mišljenje Alternativna objašnjenja neuspeha dece na mlađem uzrastu: • razumevanje pitanja (“isto, više”) • ponavljanje pitanja (pretpostavka da greši); • obuka “menja” stadijum Logičke klasifikacije- višestruke kategorizacije (kolekcije; boja i materijal; vrsta i podvrsta- matrica) Istovremeno razmatranje dva aspekta problema- fokus na više stvari osnovkonzervacije i klasifikacije(dvosmislene slike)

  9. Kognicija i promene u socijalnim odnosima Opadanje egocentrizma • uspešnije mogu da komuniciraju o objektu koji slušalac ne može da vidi. • mogu da misle o tome kako ih drugi ljudi vide (zauzimanje tuđeg stanovišta u socijalnim odnosima) • shvataju da se osoba može osećati na jedan, a ponašati na drugi način. Promene u socijalnim odnosima • mogu da regulišu međusobne interakcije uz pomoć pravila i da se igraju igara sa pravilima. • uzimaju u obzir namere pri procenjivanju ”dobrog” i ”lošeg” ponašanja (autonomno moralno mišljenje) i veruju da kazna mora odgovarati zločinu.

  10. Kros-kulturna istraživanjamišljenje • Postoje kultureu kojimadeca u srednjemdetinjstvu ne ispoljavajupromene u mentalnimsposobnostimakojesukarakterističnezadecuizindustrijalizovanihdruštava. • Kritika- G. Jahoda- društva ne bi opstala bez razumevanja kauzalnosti, anticipacije ishoda, razumevanja pozicije drugih • Kros-kulturne razlike nestaju kada se ispitanicima prilagode sadržaji, obezbedi specijalna obuka oko procedura ili kada eksperimente sprovodi osoba koja je dobro upoznata sa jezikom i kulturom naroda koji ispituje.

  11. Kros-kulturnaistraživanjapamćenje • Postoje značajne razlike u postignuću na testovima pamćenja između školovanih osoba i osoba koje nisu prošle kroz formalno obrazovanje. • Međutim, kada je testovni materijal organizovan na, za ispitanike, smislen način, ne mogu se utvrditi kros-kulturne razlike u postignuću. • Kros-kulturni podaci o kognitivnom razvoju ukazuju da kulturno specifični konteksti značajno doprinose razvoju tokom srednjeg detinjstva.

More Related