1 / 17

SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA

SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA. Igre i regulacija unutar grupe Igre i pravila Igre i život Razmišljanja i aktivnosti vezane za različita pravila Ti nećeš : Razmišljanja o kršenju moralnih normi Ti ćeš : Razmišljanja o pravilima pravednosti

karl
Download Presentation

SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA Igre i regulacija unutar grupe Igre i pravila Igre i život Razmišljanjaiaktivnostivezanezarazličitapravila Ti nećeš: Razmišljanja o kršenjumoralnihnormi Ti ćeš: Razmišljanja o pravilimapravednosti Razmišljanja o socijalnimkonvencijama Odnosisadrugomdecom Prijateljstvo Vršnjačkiodnosiisocijalni status Promenaodnosa sa roditeljima Nova svest o sebi Pojmovi o sebi Socijalnopoređenje Samopoštovanje

  2. IGRE I REGULACIJA UNUTAR IGRE Igre i pravila • Pravila postaju suština igre – ne pridržavanje pravila= varanje, pravila kao zakon, a ne kao konvencija • Simbolička igra male dece počiva na ulogama, mada ima i pravila u službi • Zahtevaju više kognitivnih sposobnosti: pamćenje, pažnja na sveukupne zahteve zadatka, redosled, tuđa perspektiva • Svrha igre– pobediti u takmičenju regulisanom pravilima, ne samo igrati se • Trajanje i veličina grupe - igraju satima, i do 20 učesnika u igri Igra po pravilima kao priprema za život (Pijaže) • Manifestacija konkretnih operacija u socijalnoj sferi (opadanje egocentrizma, konzervacija, reverzibilnost,...) • Daje strukturisane uslove u okviru kojih deca stiču praksu usklađivanja sopstvenih želja i pravila društva – model društva: • Socijalne instutucije, pravila se ne mogu menjati • Naučiti da podrede svoje želje i ponašanja socijalno prihvaćenom sistemu • Akomodacija (usvajanje pravila) i asimilacija (igranje uloga)

  3. RAZMIŠLJANJA I AKTIVNOSTI VEZANA ZA RAZLIČITA PRAVILA Polne razlike: • dečaci - više učesnika igre, pravila, takmičarske igre; vežbanje veština, vođstva • devojčice -manji broj učesnika, jednostavnija pravila, bliskija druženja, saradnja, razgovor ; usmerenost ka humanosti, bliskosti Različiti tipovi pravila: moralna pravila, socijalne konvencije, grupne norme i lična pravila Moralna pravila: socijalne norme zasnovane na pricipima pravde i dobrobiti, kao i zabrana- definisanje prestupa Stadijumi razvoja moralnosti- shvatanjekršenja moralnih normi Pijaže- heteronomna moralnost (moralnost prinude, spoljna pravila) i autonomna moralnost (unutrašnji, autonomni principi, uzimanje u obzir namere, ne posledica)

  4. Stadijumi razvoja moralnosti- Kolberg 3 nivoa podeljenih u 6 stadijuma • Predkonvencionalni nivo- heteronomna moralnost, egocentričnogledište, predoperacionalni stadijum - suđenje zavisi od direknih fizičkih posledicapostupka, zasnovano na kazni- rano detinstvo (1 i 2 stadijum) • Konvencionalni nivo- suđenje zavisi od toga šta drugi misle, pravila i odobravanja; konkretno-operacinalni stadijum- srednje detinjstvo (3 i 4 stadijum) • Postkonvencopnalni nivo- apstraktni principi, formalne operacije- adolescencija (5 i 6 stadijum)Kritika Carol Giligan! Stadijumi • Stadijum 1 (predškolski,): poslušnost radi izbegavanja kazne • Stadijum 2 (početak školskog doba): instrumentalna svrha- poslušnost kada je u ličnom interesu, ponašanje u skladu sa potrebama • Stadijum 3: zajednička očekivanja, interpersonalnasaglasnost, briga za druge: dogovor važniji od ličnog – Zlatno pravilo “što ne želiš sebi, ne čini drugome”

  5. Razmišljanja o pravilima pravednosti Pozitivna pravda- raspodela sredstava i nagrada • do 4 god: izražavanje želja, bez objašnjenja • 4-5 god: pravdanje egocentrične odluke pozivanjem na aribitrarne kategorije (ko je veći, stariji, pol, snaga,..) • 5-6 god : svi imaju pravo na jednake nagrade- jednakost • 7-8 god: neki imaju legitimno pravo na više- recipročnost-ko više doprinese, u skladu sa zaslugama • 9-10 god: uzimanje u obzir i okolnosti, mogućnosti- pravedno je dati više siromašnima, osobama sa invaliditetom i sl. • Preko 10god: jednakost i recipročnost i specifičnost situacije se kombinuju

  6. Razvoj socijalnih konvencija Eliot, Truel: moralna pravila i socijalne konvencije imaju zaseban razvoj Razvoj socijalnih konvencija: • Najraniji stadijum: socijalne konvencije odražavaju prirodan raspored stvari • Drugi stadijum (8-9 god.): odbacuju potrebu za socijalnim konvencijama • Treći stadijum: svest da socijalne konvencije, iako arbitrarne, regulišu socijalni život; u ranom zrelom dobu shvataju ih kao pozitivnu snagu

  7. PRIJATELJSTVO Funkcije prijateljstva: • sticanje i razvijanje osnovnih socijalnih veština; • izvor informacija o sebi, drugima i svetu; • zabavljanje; • emocionalna i kognitivna sredstva za suočavanje sa teškoćama; • model prisnih odnosa za kasnije uzraste Uzrasne promene u prijateljskim odnosima (Junis): • 6-7 godina: prijatelj je saigrač • 9-10 godina: osobe koje dobro poznaje, zajednička interesovanja, slične sposobnosti, slaganje karaktera, pomoć, lojanost • 11-12 godina: trajnost odnosa, uzajamna odgovornost, podrška, briga i posvećenost

  8. PRIJATELJSTVO Faktori koji utiču na formiranje prijateljstva: • Blizina (komšiluk, škola, porodica) • Sličnost (uzrast, rasa, pol, odnosa prema školi, sklonosti) • Zajedničke aktivnosti, jasna komunikacija, razmena informacija, rešavanje konflikata, recipročnost (Džon Gotman) Kulturne razlike • dete to treba razume postojeći niz saveza i neprijateljstva • dete treba da integriše poznanstva u svoju neposrednu grupu (siblinzi) • poslovi, zadaci, obaveze koji treba da budu urađeni sa prijateljima Šta prijatelji rade zajedno: idu u školu, provode vreme posle škole, igraju se, “ne rade ništa”

  9. PRIJATELJSTVO Teme pripadanja i prijateljstva: • neslaganje i usaglašavanje; • takmičenje; • ogovaranje kao način da deca otkriju šta prijatelji misle o temi koja nije pokrivena kulturnom normom i da se sa tim usklade Dečaci i devojčice kao prijatelji Polno razdvajanje- susreti - upadi u tuđu teritoriju, polna konotacijaIgraju se zajedno kada je izvor potencijalnih drugova ograničen • Devojčice: manje prijatelja od dečaka, ali bliskija prijateljstva, saradnja • Dečaci: veće grupe prijatelja, različitog uzrasta, takmičarske igre

  10. PRIJATELJSTVO Prijateljstvo i socijalna kompetentnost -veštine uspešnog socijalnog funkcionisanja sa vršnjacima Viši nivo razmišljanja o interpersonalnim odnosima obezbeđuje deci mehanizme socijalnog popravljanja Strategije koje omogućavaju prijateljima da to ostanu i kada ih ozbiljne razlike privremeno razdvoje: • povlačenje pre eskalacije neslaganja u svađu; • ostajanje blizu nakon svađe; • minimaliziranje sukoba kada je završen

  11. VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Sociometrijski podaci: sociogram (procedure imenovanja i rangiranja) • Stepen popularnosti : fizička privlačnost, pomaganje drugima, konstruktivnost u grupi, usmerenost na grupu, sposobnost prkiljučivanja već postojećoj grupi • Odbačena deca - agresivna, više pričaju, lutaju sami, loše ponašanje u školi; manje dostupne socijalno značajne informacijae teškoće u tumačenju interakcija, teškoće da se priključe • Dečja socijalna kompetenca je relativno stabilna • Dečja socijalna reputacija je samopotkrepljujuća Roditeljski uticaji: obrasci ponašanja i socijalne norme; niski socijalni status deteta: nasilni, prinudni obrasci u porodici, majke ispoljavaju negativno i kontrolišuće ponašanje; deca nailaze na više neslaganja i neprihvatanja; visoki socijalni status deteta: majke pozitivnije, prihvatajuće, uzimaju u obzir njihova osećanja

  12. VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Takmičenje i saradnja unutar grupe: kultura utiče na obrazac socijalizacije- kohezija vs. individualizam pod uticajem socijalne organizacije- kompeticija vs. saradnja; prekid takmičenja preko zajedničkog zadatka Vršnjačka interakcija u srednjem detinjstvu važna za dalji razvoj socijalno-kognitivnih veština: dečja prijateljstva-prethodnik intimnih interpersonalnih odnosa; problematični odnosi sa vršnjacima i kasnija prilgođenost: • agresivna deca – kasniji problemi dečaka, delinkvencija; • odbačena deca - napuštanje škole

  13. PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA Roditelji u ovom periodu strožiji i kritičniji prema deci • Ideje o uzrastu kada deca treba da urade određene stvari: odgovornost za kućne poslove, vreme bez nadzora odraslih; - razvijene zemlje: škola; - manje razvijene zemlje: briga o mlađoj deci, eknomski zadaci • Strategije vaspitavanja se menjaju: - roditelji veruju da su starija deca svesnija rđavog ponašanja i da zato zaslužuju strože kazne; - više raspravljanja sa decom, humor, pozivanja na samopoštovanje, odgovornost, izazivanje osećanja krivice,

  14. PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA Deca: • ređe otvoreno ispoljavaju besi prinudna ponašanja; • raspravljaju se; • posle sukoba ili kada se naljute - ne prolazi ih tako brzo Koregulacija: roditelji sve više dele kontrolu nad svojom decom • saradnja roditelja i deteta; • roditelji nadgledaju i podražavaju, ojačavaju dečje razumevanje; • deca obaveštavaju o svom kretanju, aktivnostima, problemima Superego: Frojd

  15. NOVA SVEST O SEBI Pojmovi o sebi: sa uzrastom se menja težina koju pridaju različitim karakterstikama i složenost pojma o sebi: • predškolska deca- kategorijalna procena- aktivnosti, fizičke i socijalne karakteristike (plave oči, imam 5 god.,); • od 8 god.- komparativna procena- (veći sam, uspešniji i sl.) • od 12 god. – interpesonalne implikacije osobina – (na osnovu toga što sam..., drugi o meni misle,.. ) Socijalno upoređivanje: uspeh se određuje u odnosu na socijalnu grupu; postaje važno oko 8 godine Samopoštovanje – na osnovu fizičke, socijalne, kognitivne kompetentnosti-opšte samovrednovanje (dobar, siguran, sposoban) Erikson, srednje detinjtvo: samopoštovanje vs. inferiornost

  16. NOVA SVEST O SEBI Ključni pokazatelj mentalnog zdravlja: • visoko samopoštovanje u srednjem detinjstvu – zadovoljstvo, sreća u kasnijem životu; • nisko samopoštovanje – depresija, anksioznost, loša prilagođenost Usložnjava se sa uzrastom – opšti pojam o sebi u odosu na druge oko 8 god. na osnovu sposobnosti i prihvaćenosti Tri roditeljske karakteristike vode do visokog samopoštovanja: • prihvatanje dece, • jasno diferencirana ograničenja; • poštovanje individualnosti

  17. Bio-socijalno-bihejvioralni preokret • Socijalna sfera: nove socijalne uloge i situacije, veći zahtevi, važnost vršnjačke grupe (koordinisanost sa vršnjacima, pravila); moralna pravila i socijalne konvencije • Kognitivni razvoj: misaoni procesi su više logični, konzistentni i namerni; razmišljanje o akcijama i njihovim posledicama, pamćenje, namerno učenje bez neposredne nagrade, uviđanje stanovišta drugih, inhibicija postupaka – “lepo vladanje” • Biološka promene: veći, jači, bolji, koordinisaniji, završetak razvoja CNS • Sve kulture ga izdvajaju kao poseban period razvoja; značajne razlike između kultura u načinima shvatanja i organizacije života dece  Distinktivan period života

More Related