1 / 37

Metode u surdopsihologiji

Metode u surdopsihologiji. P rof. d r Vesna Radoman FASPER. Metodologija. Metodologija je nauka o putevima i načinima dolaska do naučno validnih podataka tj. do naučnog saznanja. M etode u surdopsihologiji.

jonco
Download Presentation

Metode u surdopsihologiji

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Metode u surdopsihologiji Prof. dr Vesna Radoman FASPER

  2. Metodologija Metodologija je nauka o putevima i načinima dolaska do naučno validnih podataka tj. do naučnog saznanja

  3. Metode u surdopsihologiji • Metode kojekoristisurdopsihologija su različite metode psihologije i njenih primenjenih disciplina (razvojna psihologija, klinička psihologija,pedagoška psihologija itd.) koje su pogodne I primenljive za istraživanje psihičkog funkcionisanja osoba oštećenog sluha

  4. Термин метод користимо у ширем и ужем значењу: Шире:истраживачки м. Општи начин организовања научног истраживања -експеримент -систематско неекспериментално истраживање • Уже: • психодијагностичка техника или метод • психолошки тестови • биографска студија • опсервација • Психотерапијска(интервенциона техника) - Бихејвиорална терапија

  5. Eksperiment Sistematsko i namerno izazivanje psihološke pojave i menjanje uslova u kojima se pojava javlja Cilj eksperimenta je utvrđivanje zavisnosti neke pojave od odredjenih uslova Zavisna i nezavisna varijabla Primer: eksperiment sa pamćenjem opsega brojeva kod gluve dece- spen zadatci

  6. Prirodni ekperiment Ne izazivamo pojavu već pronalazimo dve grupe koje se “prirodno”razlikuju u pogledu osobineili uslova koji istražujemo i porede se međusobno Primeri : -upoređuje se ličnost gluve dece iz doma sa grupom porodične gluve dece - upoređuje se inteligencija grupe gluvih sa kontrolnom grupom koja čuje

  7. Eksperiment sa paralelnim grupama • Formiraju se dve grupe dece sa oštećenim sluhom ujednačene po polu, uzrastu, IQ,zatim se eksperimentalna grupa izlaže delovanju određene nezavisne varijable (npr. psihoterapijski tretman agresivnog, impulsivnog ponašanja , a za to vreme kontrolna grupa nije izložena tretmanu. Na početku i na kraju eksperimenta proverava se impulsivnost i da li se javlja razlika između E i K grupe

  8. Eksperiment sa kontrolnom grupom • Eksperimentalna grupa gluvih učenika izložena je sistematskoj varijaciji eksperimentalnih uslova (npr. Izlaganje spen zadataka sa crtežima (smisaoni ili besmisleni) brojevima , verbalnim stimulusima (smisaoni i besmisleni) • Kontrolna grupa učenika koji čuju normalno, takođe se izlaže delovanju istih eksperim. uslova • Prethodno su izjednačene po polu,uzrastu,IQ a nakon eksperimenta se porede u zapamćivanju

  9. “Eksperiment “ sa auditivnom deprivacijom (veštačkom gluvoćom) • Pošto se psihologija bavi komunikacijom kao i poremećajima komunikacije, danas ćemo demonstrirati jedan veštački, eksperimentalno izazvan poremećaj komunikacije (“simulacija gluvoće”). • Ja ću biti istraživač a vi ispitanici, kasnije ćemo svi preći u ulogu istraživača.

  10. Ciljeksperimentadvostruk • Sticanje neposrednog ličnogiskustva o tome kako izgleda “biti gluv”, tj. doživeti nešto slično gluvoći-nemogućnosti slušanja i razumevanja govora druge osobe i teškoće komunikacije • Pokazivanje primera organizovanja , sprovodjenja i analize rezultata eksperimenta tj. sprovodjenja naučnog istraživanja (metodologija naučnog istraž.) • Eksperiment ću započeti pljeskom rukama i tako ću ga završiti

  11. Izvodjenje eksperimenta .......

  12. Uzmite list papira i odgovorite na sledeća pitanja: 1.Kako sam se osećala(o) tokom eksperimenta i o čemu sam razmišljala(o)? 2. Šta sam razumela(o) od sadržaja ? • na početku eksperimenta ( i. okrenut anfas): • dok je ispitivač bio okrenut leđima: • dok je ispitivač bio okrenut profilom: • ruka ispitivača pokriva usta • obraćanje na kraju eksperimenta

  13. Analiza • Osećanja - emocionalni plan • Razmišljanja i razumev. - kognitivni plan • Komunikativni problemi- komunikativni plan

  14. Naučno istraživanje u surdopsihologiji • Svako naučno istraživanje podrazumeva unapred pripremljen plan istraživanja i njegovu organizaciju-nacrt naučnog istraživanja (dizajn) • Naučno istraživanje se odvija u nekoliko faza:

  15. Научно истраживање • Формулисање истраживач.проблема • Хипотезе • Нацрт истраживања • Теренско испитивање • Обрада података • Дискусија резултата и закључци • Саопштавање резултата

  16. 1.FORMULISANJE ISTRŽIVAČKOG PROBLEMA • Npr. Istražiti emocionalne, kognitivne i komunikativne aspekte veštačke auditivne senzorne deprivacije • utvrditi koliko je smanjena komunikativnost u situaciji auditivne deprivacije, koliko je informacija primljeno, koliko izgubljeno a koliko pogrešno protumačeno • Kakve emocionalne i kognitivne efekte donosi

  17. Varijable • Nezavisna varijabla : inhibicija auditivnih verbalnih stimulusa • Zavisna varijabla: posledice na komunikativnom, kognitivnom i emotivnom planu variranje komunikativnih fizičkih uslova: položaj tela- lica, udaljenost, osvetljenost itd.

  18. 2.Formulisanje istraživačkih hipoteza • Auditivna barijera proizvešće frustraciju i razvoj negativnih osećanja • Snižen broj primljenih informacija, snižen broj razumevanja situacija, i pojava grešaka u razumevanju. • Na broj primljenih informacija i njihovo razumevanje uticaće položaj govornika (anfas, najefikasniji a profil, leđa i ruka na ustima slabije),udaljenost i osvetljenost govornika • Inteligencija ispitanika biće u korelaciji sa razumevanjem situacija

  19. 3.Pravljenje plana istraživanja • Vreme i mesto izvođenja eksperimenta • Uzorak ispitanika • Metod: eksperiment • Instrumenti: Anketa, test inteligencije (WAIS) Priprema teksta ispitivačevog izlaganja i plana variranja eksperimentalnih uslova • Finansijski proračun • Plan istraživačkih kadrova

  20. 4. Izvođenje eksperimenta • Obrada podataka -kvantitativna -kvalitativna analiza- analiza osećanja i asocijacija • Diskusija rezultata i izvođenje zaključka • testiranje hipoteza • saopštavanje rezultata naučnoj i stručnoj javnosti

  21. Analiza i diskusija rezultata • Broj primljenih reči. Od ukupno 110 reči koje je ispitivač izgovorio primljeno je 5,5 • Položaj anfas najviše primljeno a leđa-najmanje • Negativna osećanja: najviše zbunjenost, nelagodnost, itd.

  22. Testiranje hipoteza • Za svaku se mora utvrditi da li je potvrđena ili odbačena • Slajd br.18 u zaključnim razmatranjima mogu se izvesti preporuke za praksu (sledeći slajd)

  23. Neka pravila i uslovi za dobru komunikaciji sa OOS • Obraćati se isključivo anfas • Govoriti nešto glasnije ali ne vikati • Govoriti sporije,laganim tempom(ne presporo) • Naglasiti oblikovanje usnama • Lice govornika (sagovornika) dobro osvetljeno • Lica govornika i sagovornika u istoj visinskoj ravni • Koristiti gest (Znakovni jezik) • Koristiti mimiku , pantomimu, telo • Koristiti pisanje,čitanje, sčitavanje sa usana • Ponavljati važne reči, fraze (posebno retke i teške reči) • Praviti male pauze • Ostvariti pozitivan emocionalni odnos • Povećano strpljenje i tolerancija na frustracije čujućeg sagovornika

  24. Sistematsko neeksperimentalno istraž. • Opservacija nekog psihološkog fenomena koja se izvodiali je posmatranjepojava -kontrolisano -sa ciljem -sistematski -planski Koriste se i skale za procenu i druga sredstva

  25. Primer: sistematsko istraživanje impulsivnog ponašanja dece OS. Plan istraživanja sadrži podatke gde će se vršiti posmatranje i koliko • U školskom dvorištu (20 min. tokom školskog odmora) • U odeljenju na časovima i posle njih (40min.+) • U porodici deteta oštećenog sluha ( 1 h 3x nedeljno tokom 2 meseca) uključivanje petostepene skale procene, dva observera itd.

  26. Statistička obrada podataka • Statistika kvantitativno istražuje psihološke karakteristike i pojave kod osoba oštećenog sluha • Deskriptivna statistika i statistika zaključivanja • Mere centralne tendencije,mere varijabilnosti i korelacione mere

  27. Psihodijagnostičke metode: • Psihološki testovi (naročito neverbalni) • Istorija slučaja • Opservacija (klinička i vanklinička) • Intervju ( kontaktni, prateći, završni) • Sociometrija itd.

  28. Psihološki test Standardizovani merni instrument koji izabranim sistemom zadataka izaziva (provocira) uzorak ponašanja koji dobro reprezentuje neku psihičku osobinu (sposobnost, crtu ličnosti ) 1.Testovi ličnosti ( inventari i projektivni ) 2.Testovi sposobnosti (REVISK) 3. Testovi znanja i veština

  29. TESTOVI LIČNOSTI • Skale procena – direktno procenjivanje po ispitivanim osobinama ili određenim ponašanjima • nijestidljivuopšteveomastidljiv • 1 2 3 4 5 • 2.Upitnici ili inventari ličnosti – pismenopostavljanje pitanja osobi o njenim reakcijama ili osećanjima u određenim situacijama ili verbalne tvrdnje za koje treba proceniti tačnost • Da li se lako naljutite? 3. Projektivne tehnike- nestrukturirani materijal provocira ispoljavanje nesvesnog 4. Situacioni testovi – procena ličnosti na osnovu ponašanja u određenim situacijama

  30. Psihodijagnostičke tehnike (metode) Psihološki testoviza OSOS • Testovi sposobnosti kojima se ispituju osobe sa oštećenim sluhom (HNTLA) • Testovi ličnosti (Inventar ličnosti za gluvu decu Lili Brunšvig) • Testovi psiholingvističkih i komunikativnih sposobnosti ( SKS –Radoman i Nikolić)

  31. Klasifikacijatestovaza OSOS (Radoman 1996) 1.Testovi koji su originalno konstruisani i specijalno namenjeni za ispitanike sa OS ( Pintner-Paterson , Čikaški neverbalni test, HNTLA , Driver-Colins test itd.) 2. Testovi konstruisani za opštu populaciju a zatim prilagođeni ispitanicima sa OS (WISC, REVISK, Bender geštalt test, Kuća-Drvo-Čovek itd.)

  32. Veksleroveskalezamerenjeinteligencije: • WB • WISC , domaća standardizacija REVISK • WAIS – za odrasle • WPPIS - za predškolski uzrast • Neverbalni deo skale i neverbalni IQ se koriste za testiranje inteligencije gluvih dok se verbalna skala pretežno koristi kao mera verbalne razvijenosti

  33. Bender – Geštalt vizuomotorni test • Bender geštalt test se pokazao kao pogodan za procenu inteligencije i neuroloških oštećenja dece sa oštećenim sluhom, poremećaja učenja i sl. • Sposobnosti koje se mere uključuju: memoriju, vizuelnu percepciju, motornu koordinaciju, vremenske i prostorne odnose, njihovu organizaciju i reprezentaciju Ispituje sledeće sposobnosti OSOS: • Sposobnost da percipira figuru kao ograničenu celinu; da može voljno da započne aktivnost kao i da je voljno prekine, da crtanjem ne širi figuru tačkicama ili crticama, tj. da nema perseveracija. • Sposobnost da percipira i da kopira linije i oblike korektno u odnosu na pravac i formu • Sposobnost integracije delova u celinu -geštalt

  34. Primeri zadataka za reprodukciju BENDER GEŠTALT TESTA

  35. ... • Istorijaslučaja- metoda proučavanja pojedinca tokom njegovog razvoja. Ona sadrži biografske podatke o ispitaniku ili ispitanici OS, jer je njegova/njena ličnost proizvod prošlih iskustava, važnih događaja i situacija iz života.

  36. Istorija slučaja OSOS obuhvata: - opšte podatke , - problem zbog koga se javlja, - istoriju razvoja i konteksta (prenatalni, natalni i postnatalni razvoj), - aktuelni psihosocijalni status

  37. Psihoterapijske tehnike (metode)i druge intervencione tehnike • Bihejvioralna terapija • Psihodrama i sociodrama • Art terapija • Terapija plesom • Porodična terapija • Psihoterapija dijade majka-gluvo dete • Metodi menjanja stavova prema osobama oštećenog sluha (sa ometenošću )

More Related