1 / 81

Coelenterata ( Radiata ) dupljari

Coelenterata ( Radiata ) dupljari. Su perphylum Eumetazoa. Dupljari obuhvata ju dva razdela: 1. Phylum Cnidaria – žarnjaci 2. Phylum Ctenophora – rebronoše. Klasifikuju se u niže Eumetazoa – zbog pojave samo nekih tkiva i organa

kaylee
Download Presentation

Coelenterata ( Radiata ) dupljari

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Coelenterata (Radiata) dupljari

  2. Superphylum Eumetazoa Dupljariobuhvataju dva razdela: 1. Phylum Cnidaria– žarnjaci 2. Phylum Ctenophora– rebronoše • Klasifikuju se u niže Eumetazoa – zbog pojave samo nekih tkiva i organa • Od sunđera se po tome i razlikuku (prava tkiva ne postoje)

  3. Coelenterata - Radiata • DupljaCoelenteron (poreklom od gastruline duplje). • Radiata (po radijalnoj simetriji, mada Ctenophora imaju biradijalnu simetriju, a neke i bilateralnu!). • Radijalna simetrija je primarna u životinjskom svetu –Hadži. • Fedotov radijalna simetrija dupljara je sekundarna jer nastaju od bilateralnelarve planule). • Dvoslojne đivotinje (diploblastica) • Mezogleja:središnji “sloj”. Može biti besćelijska ili sa ćelijama i mišićnimi vezivnim vlaknima. Ponekad svedena samo na bazalnu membranu (Hydra). Poreklom od ektoderma.

  4. Coelenterata – Radiata • Nazivaju se još i Diploblastica (po autorima koji smatraju da mezogleja nije poseban sloj). • OdnosnoTriploblastica (po autorima koji smatraju da je mezogleja poseban telesni sloj).

  5. Phylum CNIDARIA - žarnjaci

  6. Phylum Cnidaria- žarnjaci • Oko 9500 većinom marinskih vrsta koje naseljavaju pliće vode. • Radijalno simetrični organizmi. • Gastrovaskularna duplja. • Nedostatak mezoderma; imaju tkiva ali bez složenijih organa. • Većina vrsta su sesilne i kolonijalne, manji broj aktivno pokretnih i solitarnih. Veličina varijabilna.

  7. Phylum Cnidaria - žarnjaci • Ishrana zooplanktonom – krupniji plen love tentakulama. • Najvažnija komponenta koralnih grebena. • Venac tentakula oko usnog otvora sa žarnim ćelijama – cnidae. • Difuzioni procesi ključni za respiraciju, ekskreciju, digestiju...

  8. Anatomija Cnidaria

  9. Epidermis (ektoderm) građa: • epitelomišićne ćelije (mišićni sloj je paralelan sa uzužnom osom tela – omogućava izduživanje tela i kontrakcije). • receptorne – čulne ćelije difuzno raspoređene. • nervne ćelije (multipolarnost). • žarne ćelije - knidocite (do 30 formi) u osnovi slična građa među njima). • intersticijelne ćelije (od njih nastaju sve ostale ćelije). • žlezdane ćelije (u osnovi polipa, u delu za pričvršćivanje za podlogu).

  10. Žarne ćelije • (podela na osnovu građe i funkcije) • - volventne (obmotavajuće) • - penetrantne (probijajuće) • - glutinantne (lepljive) • Organski skelet (hitinske prirode) • Neorganski skelet • (Ca ili Mg karbonat)

  11. Cnidae - žarne ćelije

  12. Gastrodermis (endoderm) građa: • gastrodermalne mišićne ćelije (mišićni deo je pod pravim uglom u odnosu na uzdužnu osu tela – sužavanje tela). Imaju po dva nastavka u vidu cilija. • enzimatsko - žlezdane ćelije (sa jednim nastavkom). • nervne ćelije (sporadično prisutne). • žarne ćelije (sporadično raspoređene).

  13. Anatomija Cnidaria na primeru hidre poprečni presek uzdužni presek

  14. Organski sistemi: • Mišićni sistem: • epitelomišićne ćelije (Hydrozoa) • endodermalna muskulatura (Anthozoa) • Gastrovaskularana duplja: • kod primitivnijih nepodeljena (zalazi i u tentakule) • kod složenijh podeljena pregradama (septe) na komore • ishrana (sitniji beskičmenjaci npr. račići) ekstracelularno pa intracelularno varenje • ždrelo (invaginacija telesnog zida, prvi put u životinjskom svetu). • U ždrelu su sifonoglife (sulkusi) – sa ćelijama sa bičevima koje omogućavaju ulazak/izlazak vode u duplju.

  15. Organski sistemi: • Respiracija i ekskrecija – celom površinom tela • Transport materija – između ćelija • Nervni sistem – difuzni tip • (ćelije multipolarne kod većine), nervna mreža ili pleksus u ekto i endodermu (međusobo povezani interkonektivnim vlaknima). • koncentracija nervnih ćelija na tentakulama i oko usta. • Čulni sistem • receptorni organi na tentakulama hidro i scifomeduza. • ropalije(Scyphozoa) na kojima se nalaze • - statocisti– čulo ravnoteže • - čulo vida i mirisa

  16. Razmnožavanje Cnidaria • Česta je smena morfoloških formi – polipoidne: sesilne meduzoidne: pokretne • Kod većine dupljara dominantna je polipoidna forma. • Polipi su obično kolonijalni; meduze solitarne.

  17. Bespolno razmnožavanje: • pupljenje- nastanak kolonije evaginacijom telesnog zida majke • zooidi(različiti tipovi polipa po funkciji): • hidrozoidi (sa gastrovaskularnom dupljom) • gonozoidi (gonangije, za razmnožavanje) • pneumatofori (za plivanje), nektofori (kretanje kolonije), daktilozoidi (hvatanje plena), cistozoidi (ekskrecija). • grananje kolonija: simpodijalno(naizmenično) i monopodijalno(u jednom pravcu).

  18. Poprečni presek polipa Šematski prikaz polipa

  19. Grananje polipa A B • A- monopodijalno(u jednom pravcu) • B -simpodijalno(naizmenično)

  20. Polno razmnožavanje: • hermafroditiiliodvojenih polova • polne ćelije: jajna i spermatozoidi(nastaju od intersticijelnih ćelija, grupacija koje formiraju ”gonade”) - u ektodermu (Hydrozoa) - u endodermu (Scyphozoa i Anthozoa) Planula – trepljasta larva

  21. Larva planula

  22. Phylum Cnidaria – smena generacija

  23. Phylum Cnidaria – smena generacija

  24. Phylum Cnidaria – smena generacija

  25. Sistematika Cnidaria: • na osnovu morfoloških odlika, odnosa polipa i meduze, gradje gastrovaskularne duplje, skeleta ...

  26. Classis Hydrozoa - Hidre • Oko 2700 uglavnom sitnijih marinskih, kolonijalnih i sesilnih vrsta. • Hidre i nekoliko vrsta slatkovodnih meduza. • Sve kombinacije morfoloških formi. • Gastrovaskularna duplja nije podeljena septama. • Besćelijska mezogleja. • Epidermalne gonade. • Endoderm bez žarnih ćelija.

  27. Classis Hydrozoa • Polipi kolonijalni, osim hidre • Izgled i grananje kolonije značajni za sistematiku. • Veličina polipa od 5-15 cm, a neke dubinske vrste visoke i do 2m.

  28. Classis Hydrozoa • Različite funkcije u koloniji obavljaju zoidi. • Hidrozoidi – ishrana. • Gonozoidi – razmnožavanje • Daktilozoidi - zaštita kolonije i hvatanje plena.

  29. Classis Hydrozoa • Meduze su sitne, veličine 0,5-6cm. • Velum po obodu zvona sa karakterističnim brojem tentakula za rod i vrstu. • Osim malobrojnih izuzetaka meduze se razmnožavaju polno.

  30. Sistematika Hydrozoa

  31. Ordo Hydroidea • Najbrojniji red dupljara sa oko 2000 vrsta. • Većina su kolonijalni polipi • Česte su vrste sa pravilnom smenom morfoloških formi. • Neke vrste imaju specijalizovane sesilne meduze. • Dva podreda: • Athecata – nemaju perisarc • Thecata - imaju perisarc

  32. Ordo Hydroidea Obelia - smena generacija

  33. Obelia geniculata meduza polip

  34. Ordo Hydroidea Subordo Thecata Subordo Athecata Eudendrium sp. Pelmatohydra sp. Hydra sp.

  35. Ordo Trachylina • Dominantna meduzoidna forma u životnom ciklusu – veličine do 10 cm. • Polip razvijen u rudimentisanoj formi samo kod nekoliko vrsta. • Rhopalonema spp, Gonionemus spp...

  36. Ordo Trachylina Rhopalonema sp. Solmissus sp. Limnocnida_tanganyicae – slatkovodna, J. Amerika Cuninaaeginopsis Cuninapegantha-mini Cunina sp.

  37. Ordo Milleporina (Hydrocorallina) • Masivne polipoidne kolonije sa poroznim krečnjačkim skeletom – hidrokorali. • Polipi formiraju veoma sitne meduze. Članovi polipa vire iz CaCO3 skeleta

  38. Ordo Milleporina Millepora spp. – česta komponenta koralnih sprudova

  39. Ordo Siphonophora • Polimorfne plivajuće kolonije – za stablo kolonije pričvršćene polipoidne i meduzoidne forme. • Pneumophor – plovak ili plivajuće zvono ispunjen sa CO. • Većina naseljava tropska i suptropska mora – dubine i do 300 m. • Imaju agregacije žarnih ćelija – žarne baterije

  40. Ordo Siphonophora Physalia spp. – agregacije žarnih ćelija opasnih i za čoveka. Halistema rubra Physalia physalis Nomeus gronovii – riba komensal

  41. Classis Scyphozoa - Scyphomedusae • Prave meduze. Oko 200 isključivo marinskih vrsta. • Većina živi u litoralnoj zoni a samo je nekoliko dubinskih vrsta. • Dominantna je meduzoidna forma veličine od 2-40 cm (Cyanea capillata 2m). • Polipi redukovani – scifopolip ili potpuno odsustvuju.

  42. Classis Scyphozoa • Meduze scifozoa nemaju velum; oko manubrijuma usni režnjevi sa žarnim ćelijama. • Broj tentakula na obodu zvona varijabilan • Nemaju radijalne kanale.

  43. Classis Scyphozoa • Većina scifozoa aktivni predatori drugih sitnijih životinja, a manji broj vrsta sa filtracionom ishranom. • Usled aktivnosti mišićni i nervni i čulni sistemi bolje razvijeni nego kod ostalih dupljara. • Na obodu zvona grupacije čulnih ćelija- ropalije.

  44. Smena generacija • Većina odvojenih polova. • Obično 8 gonada u endodermu. • planula larva • scifopolip • efira (mlada meduza) • odrasla meduza.

  45. Klasifikacija Scyphozoa

  46. Ordo Stauromedusae • Sesilne meduze – ekskumbrela sa drškom • Alternacija polip/meduza! • Neki autori ih izdvajaju u posebnu kalsu Staurozoa Haliclystus salpinx Haliclystus sp.

  47. Ordo Cubomedusae • Imaju četvrtasto zvono, neki autori ih izdvajaju u posebnu klasu Cubozoa. • Chironex fleckeri – morska osa, može izazvati smrt osetljivijih osoba u roku od 3 - 20 minuta; neurotoksični otrov izaziva blokadu respiratornih mišića. • Jedna jedinka ima dovoljno otrova za smrt 60 osoba.

  48. Ordo Cubomedusae

  49. Ordo Coronatae • Zvono podeljeno brazdom i sa nazubljenom ivicom. Nausithoe punctata

  50. Ordo Coronatae

More Related