Pripremila dr Sanja Ristic BOLESTI ZAVISNOSTI

1. 1 Pripremila dr Sanja RisticBOLESTI ZAVISNOSTI U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, �ivotinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U obicnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspolo�enja i pona�anje). Njihovo ponavljano uzimanje mo�e dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih ne�eljenih i �tetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti ili su strogo kontrolisane od strane dr�ave . preuzeto sa www.drajzerova.org.rs

2. 2 Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po uno�enju psihoaktivnih supstanci. Zloupotreba je periodicno uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do o�tecenja zdravlja, bilo fizickog (hepatitis kod uno�enja droge nesterilnim �pricevima) , bilo� mentalnog (epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).

3. 3 Znaci akutne intoksikacije su : promena psihickog funkcionisanja , promena stanja� svesti (najce�ce se vidja pojacana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju) , izmenjeni misaoni tok , ponekad pojava halucinacija , takodje se menja i raspolo�enje , mo�e doci do euforije , ali i straha ili napada panike , kod marihuane na primer pona�anje se menja od hiperaktivnog i ubrzanog , sa mno�tvom pokreta i prenagla�enim ispoljavanjem emocija do usporenog , letargicnog , gde osoba deluje pospano i odsutno . Trajanje ovih promena je razlicito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). U slucaju da se uzme prekomerna doza supstance koja mo�e da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).

4. 4 Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: �udnja za uzimanjem supstance , fizicki apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine , tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance , zaokupljenost supstancom , zapostavljanje drugih interesovanja , veliki utro�ak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance , kao i nastavljanje� uzimanja supstance i pored znanja o njenom �tetnom dejstvu.

5. 5 Psihicka i fizicka zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihicke zavisnosti ciji simptomi nekada mogu biti vrlo izra�eni i uticati na pogor�anje celokupnog psihofizickog stanja zavisnika. Politoksikomanija je veoma cesta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje vi�e psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem razlicitih droga, lekova i alkohola pojacavaju njihova dejstva.

6. 6 Apstinencijalni sindrom ili kriza (u �argonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu uno�enja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Pocetak i tok apstinencijalne krize je vremenski ogranicen i zavisi od vrste i kolicine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izra�eni na psihickom i na fizickom, telesnom nivou.

7. 7 Klasifikacije psihoaktivnih supstanci Proizvodnja i kori�cenje psihoaktivnih supstanci mogu biti dru�tveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na: medikamente: analgetici, sedativi i sl, alkohol, kafa i duvan - cija je upotreba ra�irena i dru�tveno dozvoljena, droge cije je kori�cenje nezakonito i dru�tveno neprihvaceno.

8. 8 Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opu�tenosti, osecaja smirenosti, a takodje i sni�avaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osecaj povecane snage, srece, samopouzdanja, osecaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podi�u krvni pritisak. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i razliciti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opa�anja sa pojavom halucinacija, promenjenog osecaja za vreme, prostor, kao i promenjenog do�ivljaja sebe i okoline.

9. 9  �TA JE ONO �TO �TITI MLADE OD UZIMANJA DROGA? Dobra povezanost medju clanovima porodice. Roditelji koji znaju cime se deca bave i sa kim se dru�e. Jasna i dosledna pravila pona�anja svih clanova porodice. Roditelji aktivno ucestvuju u svakodnevnim aktivnostima svoje dece. Dobar uspeh u �koli, prihvatanje saveta starijih (roditelja, rodjaka, profesora i�dr.). Osecaj uklopljenosti u porodicu i okru�enje.

10. 10 � �TA SU FAKTORI RIZIKA ZA UZIMANJE DROGA? Haoticno funkcionisanje porodice, narocito ako roditelji i sami zloupotrebljavaju alkohol, droge ili medikamente ili se kockaju. Neuspeh roditelja da postave pravila pona�anja u porodici. Nedostatak vezanosti, topline i dobre komunikacije izmedju dece i roditelja. Izuzetna stidljivost ili agresivno pona�anje deteta u kuci, �koli i okru�enju. Lo� uspeh u �koli. Odsustvo ve�tine komunikacije u dru�tvu vr�njaka. Dru�enje sa decom koja su sklona socijalno devijantnom pona�anju. Sredina koja toleri�e uzimanja droga, alkohola i sl. �

11. 11 Rizici i razlozi Radoznalost . Radoznalosti jeste u ljudskoj prirodi, ali je i to da se cuvamo opasnih stvari. Zrelo dete nece automatski odbaciti ono �to mu roditelji , rodjaci , profesori ili drugovi savetuju i nema potrebu da sve proba , narocito ne one opasne stvari . Uticaj vr�njaka . Mladi su vrlo podlo�ni uticajima koji dolaze iz njihove okoline , narocito od vr�njaka . Skloni su da ne slu�aju ni�ta od onoga �to odrasli govore . Zato je va�no sa kim se dru�e . Roditelji treba da znaju dru�tvo svoje dece .

12. 12 �elja za pripadanjem grupi . Zato �to ne �ele da budu sami mladi se prilagodjavaju onima sa kojima bi �eleli da se dru�e i cesto radi toga cine i ono �to inace ne bi . To mogu biti i korisne , ali i �tetne stvari . Dobro je da je mlada osoba u dru�tvu vr�njaka koji se u �koli i van nje� dobro osecaju i znaju kako da lepo i korisno organizuju svoje obaveze i slobodno vreme . Dosada . Mladi koji ne umeju da osmisle kako ce provesti dan, lako se povedu za drugima . Ako roditelj vidi da se njegovo dete dosadjuje mo�e mu pomoci da osmisli �ta bi mu ispunilo vreme na lep nacin. �

13. 13 Bekstvo od realnosti . Kada se problemi nagomilaju svi bismo �eleli da od njih pobegnemo . Da se ne bi nagomilali , treba ih re�avati na vreme , a kad ne mo�emo sami , dobrodo�la je i prava pomoc sa strane , od svih onih koji nam dobro misle . Samostalnost. Mladi �ele da �to pre odrastu i budu samostalni , ali je svako dete� razlicito i ono nije zrelo samo zato �to ima 14 , 15 ili 16 godina , vec ako je odgovorno i prvo zavr�i svoje obaveze , a posle se zabavlja i provodi .

14. 14 Adolescencija je jedan od najva�nijih prelomnih period u �ivotu coveka , kada od deteta postaje odrastao covek . Bitne promene se tada de�avaju svim adolescentima , jer dolazi do : sticanja polne zrelosti , bira se emotivni partner �, bira se profesija i zavr�ava proces edukacije , odvajanja od porodice i osamostaljivanja , formiranja sistema moralnih vrednosti i principa .

15. 15

16. 16

17. 17

18. 18 U cemu roditelji gre�e? Veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna cim napune 14, 15, 16 godina. Ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju �ta im je va�no , �ta ih raduje , a �ta cini nesrecnim i malodu�nim . Ne daju dovoljno informacija o drogama , misle da ce to uraditi �kola i dru�tvo . Zauzeti su svojim poslovima . Nedovoljno vremena provode sa decom . Izbegavaju suocavanje sa problemima koje imaju sa decom . Stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih re�e. Zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava . Ne tra�e pomoc strucnjaka kad im je potrebna . �

19. 19 U cemu roditelji ne gre�e? �to vole i brinu o svojoj deci i trude se da ih razumeju . �to vole da znaju sa kim se dru�e njihova deca . �to ih interesuje kako deca provode vreme u �koli i van nje . �to hoce da ih nauce svim pametnim stvarima koje oni znaju . �to znaju da decu ne treba ��tititi� od problema , nego im treba pomoci da nauce kako da ih re�avaju . �to znaju kad su deci potrebni , a kad mogu nisu . Budite roditelj svojoj deci, a kad odrastu budite drugovi!

20. 20 ZABLUDE Postoje �lake� i te�ke� droge . NE .Neke dovode do psihicke�� zavisnosti , a neke i do psihicke i do fizicke zavisnosti. Danas svi uzimaju droge . NE . Osobe koje uzimaju drogu krecu se u uskom krugu sebi slicnih ljudi iz cega pogre�no zakljucuju da droge uzimaju svi . Sve treba probati . NE . Osoba koja ima zrelost zna da odredi �ta je dobro , a �ta nije , ima zreo odnos prema autoritetima i uva�ava preporuke dru�tva u kome �ivi . Marihuana nije opasna . NE .�Sve droge su opasne , pa i marihuana , jer mogu dovesti do ozbiljnih i trajnih� poremecaja mentalnog i telesnog zdravlja . Povremeno uzimati droge nije rizicno . NE . Mozak coveka evolucijom nije pripremljen za upotrebu droga i njihovo uzimanje dovodi do poremecaja i ispada funkcija nervnog sistema �.

21. 21 ISTINE Moguce je prestati sa uzimanjem droga . DA . Prirodni razvoj svake osobe potpomognut od strane porodice i strucnjaka vodi ka izlecenju . Posle lecenja mo�e se �iveti normalno . DA . Ukoliko se lecenje zapocne na vreme i traje koliko treba �ivot se mo�e nastaviti tamo gde je �stao� . Svako je kovac svoje srece . DA . Iako ne sve , mnogo �ta zavisi od licnog truda i napora da se ostvare �eljeni ciljevi . �ivot bez droga mo�e biti lep . DA . Covek je utoliko srecniji ukoliko je na�ao vi�e razlicitih aktivnosti koje mu donose zadovoljstvo i bez ve�tackih stimulansa . Te�ko je biti mlad u dana�nje vreme . DA . Ali prihvatiti izazov , istrajati u naporima i stici do cilja donosi veliko zadovoljstvo i (samo) po�tovanje . �

22. 22 Znaci i simptomi kori�cenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su : nagle promene pona�anja u odnosu na odlaske u �kolu ili na posao , cesti izostanci , lo�iji rezultati rada ili lo�ije ocene , neuobicajeni ispadi u pona�anju ili napadi besa , napetost i razdra�ljivost , veca neodgovornost prema obavezama nego ranije , krupne promene stavova i sistema vrednosti , zapu�ten izgled , no�enje naocara za sunce u neodgovarajuce vreme , no�enje odece sa dugim rukavima cak i po toplom vremenu , dru�enje sa osobama koje uzimaju droge , neuobicajene i ceste pozajmice novca od prijatelja , roditelja i rodjaka , kradja novca u kuci ili na poslu , dru�enje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uop�te cesti tajanstveni telefonski razgovori , poku�aji da se sakriju od roditelja razlozi cestih kratkotrajnih izlazaka iz kuce ili dolazaka nepoznatih osoba u kucu , itd.

23. 23 Znaci zloupotrebe marihuane su : preglasno i ubrzano pricanje uz cesto smejanje neposredno po uzimanju marihuane , pospanost i usporenost u kasnijim fazama dejstva marihuane , zaboravnost u razgovoru , crvenilo ve�njaca , zenice mogu biti ra�irene , jak miris , kao miris upaljene konoplje , sklonost da se vozi presporo , osecaj usporenog proticanja vremena , posedovanje neuobicajenih predmeta kao �to su lule , papirici za uvijanje cigareta , grlici fla�a i sl. Osobe koje konzumiraju marihuanu te�ko je prepoznati kada nisu pod dejstvom ove droge . Marihuana ima karakteristican , jak miris i mo�e biti iste boje kao i obican duvan ili malo vi�e zelena. Najozbiljnije posledice upotrebe marihuane su : gubitak volje i inicijative , o�tecenje pluca , atrofija mozga , hromozomska o�tecenja , poremecaji menstrualnog ciklusa i nivoa testosterona .

24. 24 Znaci zloupotrebe opijata su :� Usporenost , pospanost , uske zenice , izrazito bledilo lica , nerazgovetan govor , vidljivi tragovi uboda iglom u nizu , po rukama i drugim delovima tela , primetan gubitak telesne te�ine , zapu�ten izgled , su�avanje interesovanja za sve osim za drogu , ceste pozajmice novca ili kradje , promena karaktektera ( laganje , prevare , sebicnost ) , nagle promene raspolo�enja i pona�anja u zavisnosti od toga da li je pod dejstvom droge ili je ono pro�lo , manifestacije apstinencijalne krize : bolovi , preznojavanje , drhtavica , mucnina , prolivi , uznemirenost . Radi postizanja slicnih efekata zloupotrebljavaju se i lekovi koji spadaju u opijatske analgetike (Trodon). 

25. 25 Uzimanje opijata dovodi do ozbiljnih o�tecenja licnosti i somatskog zdravlja . Najte�e posledice su : te�ke karakterne izmene i osiroma�enja licnosti , porodicna disfunkcionalnost , kriminal , fizicko propadanje , mogucnost dobijanja HIV infekcije, AIDS-a , hepatitisa B i C , kao i smrti kod predoziranja opijatima zbog zastoja disanja . �ivot zavisnika od opijata je ne samo kraci , nego je i mnogo mucniji od �ivota osobe koja ne uzima droge zbog navedenih posledica uzimanja droga .

26. 26

27. 27

28. 28

29. 29

30. 30