Izvori prava Subjekti prava

1. Izvori pravaSubjekti prava

2. Izvori prava • Materijalni izvori prava- moć da se pravo kreira • Kroz razvoj ljudske misli od antičke Grčke do danas razvijala su se i pravno filozofska shvatanja pojma materijalni izvori prava (pitanje suštine prava,njegovog uzroka nastajanja,tvorca prava) • - od volje bogova do volje vladajuće klase • Formalni izvori prava – forma,oblik u kome se pravo pojavljuje • To su vidovi oblikovanja pravnih normi- to je najčešće kroz opšte pravne akte(ustav, zakon , podzakonski akt)

3. 1.Ustav kao izvor prava • Osnovni ili najviši pravni akt jedne države • Svi ostali akti moraju biti u saglasnosti sa njim • Ustav je ujedno i početni akt konstituisanja države • Procedura donošenja novog ustava , promene propisane su samim ustavom ali se one kod promene kontinuiteta sa prethodnim ustavom često ne poštuju • Stuktura ustava- definiše se tip države (federacija, unitarna država) struktura državnih organa, nadležnost, kontrola ustavnosti, način podele vlasti, ovlašćenja za donošenje zakona i sl

4. Ustav kao izvor prava • Ustav u formalnom smislu – kao akt koji je osnov za donošenje svih drugih pravnih akata • Ustav u materijalnom smislu- pravne norme koje bi trebalo po svojoj prirodi da pripadaju ustavnopravnoj materiji • Pisani i nepisani ustav (Engleska) • Česte promene ustava označene su sintagmom “mekog” “fluidnog “ ustava

5. 2.Zakon kao izvor prava • Najznačajni pravni akt koji sadrži opšte pravne norme • Zakone donose najviše predstavnička tela( skupština, parlament) • Osnov donošenja zakona je u ustavu ,po hijarhiji propisa zakona kao izvor prava nalazi se odmah iza ustava • Zakon i zakonik • Pitanje :da li zakon obavezuju zato što donete norme predstavljaju ispravna rešenja ili zato što je donet od strane nadležnog organa

6. Zakon kao izvor prava • Vrste zakona : prema karakteru norme koje sadrži: • -pravi i formalni zakoni • Opšti (legi generali) i posebni (Lex specialis) • Sadržina zakona kao pravnih akata jesu pravne norme • koje na opšti način , apstrakntno, uređuju društvene odnose. • Zakoni sadrže različite vrste normi: kogentne i dispozitivne norme. • Kogentne (naređujuće pravne norme ) se moraju poštovati. • Dispozitivne ovlašćuju subjekte da svoje odnose mogu i drugaćije urediti nego što je uvrđeno konkrentnih propisom.Građansko i trgovinsko ugovorno prvao

7. 3.Podzakonski akti, sudska praksa i pravna nauka kao izvori prava • Podzakonski akti su izvor prava niže snage od zakona.Javljaju se u obliku naredbe, uredbe, pravilnici i sl.Donose ih ovlaščćeni državni organi • Sudska praksa kod nas nije formalan izvor prava • Pravna nauka jeizvor prava tako što utiče na zakonodavce,na sudsku praksu i obrazovanje pravnika i drugih subjekata • 4. AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO • Autonomne izvore prava stvaraju sami privredni subjekti ali u granicama dopuštenim zakonom. • U ove izvore prava spadaju : • -pravni, poslovni običaji • -uzanse • -formularni izvori prava

8. AUTONOMNO POSLOVNO PRAVO • Pravni običaji su u pogledu hijerahije prava podređeni zakonu subordinirani, a kao izvor prava su supsidijani jer se pimenjuju kad određeni odnos nije regulisan pravaom. • Poslovno pravni običaji- nastaju kao doprinos uređenja odnosa od strane samim privrednih subjekata.U oblastima koje su prepuštene na uređenje volji subjekata.Običaj se u ovoj oblasti može prihvatiti i bez dugotrajnog ponavljanja ponašanja. • Poslovna praksa- nije opšteprihvaćena praksa ,nego samo između određenih subjekata • Uzanse - kodifikovani poslovni običaji a kodifikaciju obavljaju ovlašćena tela8 udruženja, komore, berze)Mogu biti opšte ili posebne .

9. Formulani oblici uređenja poslovnih odnosa • Opšti uslovi poslovanja - opšti akti privrednih subjekata koji se mogu koristiti tako da se sve njegove klauzule uključe u tekst ugovora ili se u jednoj klauzuli ugovora poziva nja njih. • Doprinise ujednačavanju i ubrazanju poslovanja sa velikim brojem klijenata. • Uslovi za njihovu primenu su : • .da su objavljeni, putem javne objave , publikacije , dostupna na vidljivom mestu • -da su sadržani u tekstu ugovora ili se poziva na njih( na poleđini ugovora) • -da su ponuđenom poznati ili su morali biti poznati u trenutku sklapanja ugovora • - na načelima savesnosti i poštenja

10. Formularni izvori • Tipski ili standarni ugovori – smatraju se ponudom , može se pregovarati • Adhezioni ili ugovori po pristupu – samo po načelu uzmi ili ostavi • Trgovački termini ( klauzule)- sažetak nekog detaljno formulisanog teksta • Sudska ili arbitražna praksa • Pravna nauka kao izvor prava • Akti pojedinih nevladinih tela- privredna udruženja, privredna komora, ili slično

11. Izvori prava u privrednih društava • Ovu su pravni akti koji ne obavezuje sve privredne subjekte nego samo pojedinačne koji ih donose.NJIme pojedinačni privredni subjekti uređuju svoje unutrašnje odnose koji ih obavezuju na određeno ponašanje prema drugima. Tako su oni u velikoj meri “izvor prava” za njih. • Statut privrednog društava- opšti akt društva, koji oni sami donose.Njime se reguliše unutrašnja organizacija ,nadležnost organa društva i samo poslovanje. • Ugovor o osnivanju privrednog društva- osnovni akt kojim se osniva privredno društva i svi ostali akta toga društva , treba da su u skladu sa njim. • Kodex korporativnog upravaljanja- donosi se u akcionarskim društvima i ima za cilj da olakša upravljanje i uvođenje dobre poslovne prakse.Daju se uputstva organima upravljanja kako da postupaju u pojedinim situacijama, sve tu u granicama zakona

12. Subjekti prava • Pojam subjekta prava: biće ili entitet kome pravo priznaje • mogućnost da bude nosilac prava i obaveza. • Subjekt prava u pravno-tehničkom smislu ima aktivnu ulogu za njega se vezuju prava i obaveze, a pasivnu ulogu imaju objekti na koje se prava i obaveze odnose • Subjekti prava su samo lica a danas i” svojstvo pravnog lica”, tako lice u svakodnevnom govori znači čovek aki u pravnoj terminologiji se vezuje za pravni subjektivitet • Fizička i pravna lica ali i oblici udruživanja kojima se priznaju svojstva lica

13. Fizička lica • Pojam fizičko lice odnosi se samo na ljudsko biće. • Subjektiviet u pravu znači biti nosilac prava i obaveza • Subjektivitet fizičkog lica kao potencijalna mogućnost da se bude nosilac prava i obaveza ispoljava se preko načelne mogućnosti sticanja prava i obaveza i mogućnosti da se prava i obaveze stiču kao posledica sopstvene volje. • Pravne kategorije ovih mogućnosti su • Pravna i poslovna sposobnost

14. Pravna sposobnost fizičkih lica • Pravna sposobnost jeste svojstvo lica da bude nosilac prava i obaveza • Sadržina pravne sposobnosti jeste skup prava i obaveza koje jedno lice može da ima.Opšta pravna sposobnost –načelna dostupnost prava i obaveza po osnovu načela ravnopravnosti • Značajni su trenutak sticanja i gubitka pravne sposobnosti • Stiče se rođenjem, prestaje smrću lica • Kod prestanka neprenosiva prava prestaju ( ime, državljanstvo, brak i sl) i prenosiva prava se nastavljaju ( svojina,imovinsko pravne obaveze i sl, procesna prava ) • Izuzetci – civilna smrt i proglašenje umrlim

15. Poslovna sposobnost fizičkih lica • Poslovna sposobnost jeste sposobnost da se samostalno preduzimaju svi pravni poslovi.Stiče se protekom vremena ( punoletstvo) • Postoji potpuna i delimična poslovna sposobnost • -mlađi maloletnici, stariji maloletnici • Specijalna poslovna sposobnost • Prestanak: smrću lica , gubitnkom sposobnosti u toku života- lišavanje poslovne sposobnosti

16. Pravna lica • Pravno lice jeste oblik udruživanja kome pravni poredak priznaje subjektivitet. • Kao oblik udruživanja nije ograničen na fizička lica nego su dozvoljene i kombinacije ali je važno da pravni poredak tom obliku udruživanja priznaje svojstvo pravnog lica.( države, opština, ortačko društvo, turističko udruženje, fudbalski klub) • Pravno lice samostalno u svoje ime i za svoj račun vrši prava i obaveze. • Subjektivitet pravnog lica izražava se kroz pravnu i poslovnu sposobnost

17. Pravna sposobnost pravnih lica • Biti nosilac prava i obaveza. • Potrebno :da spada u vrstu pravnih lica koja poredak priznaje ,ispunjeni uslovi za sticanje pravnog subjektiviteta,da pravni subjektivitet bude priznat na način predviđen za njenu vrstu. • Sticanje pravne sposbnosti pravnih lica: • -sistem samopriznanja • -osnivanje na osnovu postojanja zakonske obaveze • -na osnovu akta o upisu • - na osnovu odobrenja • Momenat osnivanja je momenat sticanja pravne sposobnostiali i poslovne • Momenat prestanka pravnog lica prestanak pravne i poslovne sposobnosti

18. Poslovna sposobnost pravnih lica • Poslovna sposobnost pravnih lica znači mogućnost da izjavama volje stvara,menja ili ukida sopstvena prava ili obaveze. • Izjave volje u ime i za račun pravnog lica, moraju da iskazuju fizička lica ovlašćenja da to čine od strane nadležnih organa. • Lice ovlašćeno da zstupa i predstavlja pravno lice • Zakonom ili drugim opštim pravnom aktom utvrđuje se koji organ ima ovlašćenja da zastupa pravno lice i čiji se izjave smatraju izjavama volje pravnog lica.

19. Pitanja • 1.Materijalni i formalni izvori prava • 2.Ustav kao izvor prava • 3. Zakon kao izvor prava • 4.Podzakonski akti , sudska praksa i pravna nauka kao izvor prava • 5. Autonomno poslovno pravo kao izvor prava • 6.Poslovni običaji, poslovna praksa i uzanse kao izvor prava • 7.Formularni izvori prava-vrste • 8. Opšti uslovi poslovanja kao izvor prava • 9. Tipski, ahdhzioni ugovori i klauzule kao izvor prava • 3.Subjekti prava -opšti pojam • 4. Fizička lica –pravna sposobnost • 5.Fizička lica –poslovna sposobnost • 6.Pravna lica – pravna sposobnost • 7.Pravna lica- poslovna sposbnost