Prvi svetski rat

1. Prvi svetski rat

2. Sarajevski atentat • Prvi svetski rat je počeo sarajevskim atentatom 28.juna 1914. na Vidovdan • Tada je Gavrilo Princip, sarajevski đak, ubio Austro-Ugarskog pretstolonaslednika Franca Ferdinanda • Gavrilo Princip je bio član organizacije Mlada Bosna koja je želela oslobođenje od Austro-Ugarske okupacije.

3. Povod početka rata

5. Rat je počeo • Prva bitka je bila cerska bitka, nama poznatija kao “marš na Drinu” • Vođena je od 16-20 avgusta 1914. • Bitkom je komandovao general Stepa Stepanović, a nakon pobede srpske vojske postao je vojvoda. • To je bio prvi sukob sa neprijateljem u I svetskom ratu a ujedno i prva pobeda.

6. Cerska bitka

8. Kolubarska bitka • Vođena je u novembru i decembru 1914 godine • Srpsku vojsku predvodio je general Živojin Mišić a načelnik Vrhovne komande bio je general vojvoda Radomir Putnik. • Posle ove bitke general Mišić postao je vojvoda . • To je bila najznačajnija bitka između Srbije i Austro-Ugarske. • Ova bitka i danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

11. Okupacija • Austro – Ugarska je rešila da se osveti za poraze na Ceru i Kolubari. • Pozvala je saveznika Nemačku da povuče neke trupe sa francuskog i ruskog fronta i pregrupiše na Srbiju. Pridružila im se i Bugarska. • Tu svaka dalja borba postaje nemoguća. Krajem 1915. Srbi su prinuđeni na povlačenje.

12. Drugi frontovi • Ovim pregurpisavanjem Nemačka je značajno oslabila zapadni (sa Francuskom) i istočni front (sa Rusijom) i ako je na ovim frontovima bila do tada jača od protivnika. • Prgrupisavanje snaga na Srbiju značajno je doprinelo pobedi saveznika.

13. Albanska golgota • Srpska Vlada i srpska Vrhovna komanda, da bi izbegle kapitulaciju, odlučuju se za častan i sudbonosan poduhvat: • Napuštanje srpske državne teritorije i povlačenje u više pravaca preko neprohodnih gudura Albanije ka moru u susret saveznicima.

15. Put na Krf • Cilj ovoga puta, preko albanskih planina, bio je Grčko ostrvo Krf. • Na Krfu je Srpsku vojsku trebalo da dočeka spasenje i oporavak. • Međutim, najpre ih je sačekala bolest. • Na stotine iscrpljenih vojnika i civila je umrlo na ostrvu Vido pored Krfa. • To je inspirisalo pesnika Milutina Bojića da napiše svoju čuvenu poemu Plava grobnica.

16. Plava grobnica Stojte galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada...

17. Prilike na drugim frontovima • 1917 godine, zbog revolucije i građanskog rata, Rusija izlazi iz prvog svetskog rata. Ostaje jedan saveznik manje.

18. Oporavak srpske vojske • Nakon stradanja i smrti konačno dolazi i oporavak srpske vojske. • Na Krfu ponovo počinje da funkcioniše i srpska država. • Ali srpski narod želi da se vrati u svoju domovinu i sprema se za proboj Solunskog fronta. • Tada nastaje i pesma “Tamo daleko”

19. Tamo daleko Tamo daleko, daleko od mora Tamo je selo moje, tamo je Srbija. Tamo daleko, gde cveta limun žut Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. O zar je morala doć Ta tužna nesrećna noć Kada si dragane moj, otiš’o u krvav boj

21. Solunski front • Solunski front bio je dugačak nekoliko stotina kilometara. Protezao se od Albanije na zapadu sve do Jadranskog mora. • Srpska vojska je na solunski front bila prebačena još na proleće 1916. odmah nakon oporavka na Krfu. • Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije priključio jedan broj Grka i Italijana (ruska brigada bila je povučena posle Oktobarske revolucije) a sa druge strane, dobro ukopani, Nemci,Bugari i Austro-Ugari.

22. Proboj solunskog fronta • Ovo je bila jedna od najvećih vojnih operacija u Prvom svetskom ratu. • Proboj je počeo u zoru 14.09.1918. • Komandant solunskog fronta bio je francuski general Franše d’Epere. • Odlučeno je da proboj počne upravo na sektoru koji je držala srpska vojska: Dobro Polje – Veternik – Kozjak • Na čelu dveju srpskih armija (sa ukupno 140 000 vojnika) bili su Petar Bojović i Stepa Stepanović. Komandant štaba bio je vojvoda Živojin Mišić

23. Naredba srpske vrhovne komande • Srpski komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom – od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati – bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebljivom voljom i nadom u Boga – junaci, napred u otadžbinu.

24. Kraj rata • Proboj solunskog fronta za posledicu je imao: • Kapitulaciju Austro – Ugarske, Bugarske i Nemačke. • Oslobođenje Srbije. • Prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve. • Stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, zajedničke države južnih slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918.