Implikacije primene prelaznog trgovinskog sporazuma na agroprivredu Srbije

1. Implikacije primene prelaznog trgovinskog sporazuma na agroprivredu Srbije Dr Vesna Popović, Institut za ekonomiku poljo-privrede, Beograd Prof. dr Branislav Vlahović, Poljoprivredni fa-kultet, Novi Sad Dr Danilo Tomić, visoka poslovna škola stru-kovnih studija, Novi Sad. Novi Sad, 2010

2. Struktura izlaganja: • Koncesije Evropske unije na uvoz poljo-privredno-prehrambenih proizvoda iz Sr-bije, • Izvoz po robnim sektorima iz Srbije u EU. • Koncesije na uvoz iz Evropske unije • Konkurentnost srpske agroprivrede

3. Jednostrana primena Prelaznog trgovin-skog sporazuma počela je 30. januara 2009.godine. • Obostrana primena otpočela je 1. februa-ra 2010.godine.

4. Predmet istraživanja jesu implikacije pri-mene Sporazuma na agroprivredu Srbije.

5. Osnovna pitanja su: • Kako povećati produktivnost i konkuren-tnost ekonomski devastirane srpske po-ljoprivrede. • Kako zadržati domaćeg kupca u uslovima ponude hrane iz inostranstva.

6. Koncesije Evropske unije na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije

7. Danom stupanja Sporazuma, Unija je uki-nula carine na uvoz poljoprivrednih proi-zvoda iz Srbije, osim žive junadi i june-ćeg mesa, šećerai vina.

8. Na uvoz povrća ivoća ukida se prelev-man a zadržava se samo ad valorem ca-rinska stopa. • To se može pozitivno oceniti.

9. Carine na uvoz prerađenih poljoprivred-nih proizvoda iz Srbije u EU, utvrđene su na nultom nivou. • To je, takođe, naša prednost.

10. Izvoz po sektorima i robnim grupama iz Srbije u EU

11. Hrana i žive životinje - ukupno 2009 - izvoz781 miliona$. • 30% više nego u 2008. godini. • 20% više nego u 2007. godini. • I ovo je pozitivan trend.

12. Žive životinje, meso i prerađevine • Vrednost izvoza u 2009. g.iznosi6,6 mi-liona $, u odnosu na 2007. godinu manji je za 47,5%. Što nije dobro. • Plasirano je 984 tonajunećeg mesa što predstavlja samo 11% odobrene kvote.

13. Žitarice i proizvodi • Izvezeno je 1,4 miliona tona, u vrednosti od 253 miliona $ – dvostruko više nego u 2007. godini. • Pozitivno ? • Negatino ?

14. Povrće i voće • Pri uvozu iz Srbije primenjuje sespecifi-čna carinska stopa. • Uvoz je na ostalim tarifnim pozicijama slobodan, uz poštovanje strogih standa-rda.

15. Povrće i voće • U 2009. godini izvezeno je voća i povrća u vrednosti od 333 miliona $. • Jagodičasto voće učestvuje sa dve treći-ne a malina činila je 58% vrednosti iz-voza ove robne grupe (193 miliona $).

16. Šećer, proizvodi od šećera i med Godišnja kvota – 180 hiljada tona. • U 2009. godini izvezeno je 173 hiljade tona (96,1% kvote), u vrednosti od 127 miliona $. • Ovo je pozitivno.

17. Sektor - pića i duvan 2009 - 41 milion $. • Trostruko više nego u 2007. • 2,3 puta više nego u 2008. godini.

18. V i n o Kvota za preferencijalni izvoz vina iznosi 63 hiljade hektolitara. • U 2009. godini izvoz je iznosio2.298 he-ktolitara (4% kvote), u vrednosti od 450 hiljada $. • Ovo svakako nezadovoljava.

19. Duvan i proizvodi od duvana Izvoz ove grupe proizvoda je utrostručen: • 2007 - 7,8miliona $. • 2009 - 24,3 miliona $

20. Ukupan izvoz robnih sektora iz Srbije u EU - hrana i piće (0 i 1)

21. Izvoz robnih sektora 0 i 1 • Izvoz u EU, u periodu 2007-2009. godine povećan je sa 726,7 na 925,2 miliona $. • Ostvareni je suficit u 2009. godini - 366 miliona $.

22. Koncesije na uvoz iz Evropske unije u Srbiju

24. Uvoz robnih sektora 0 i 1 • Srbija je zaključenjem SSP sa EU, se oba-vezalaprepolovi sadašnji nivo uvozne zaštite u sektoru poljoprivrede, • Odnosno svede je blizu nule u momentu uključenja u EU, uz zadržavanje podrške za ograničen broj najosetljivijih proizvo-da i posle pridruženja.

25. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU - Prelazni trgovinski sporazum • Predviđa ukidanje količinskih ograniče-nja i progresivno ukidanje i smanjenje carinskih dažbina na uvoz poljoprivred-nih proizvoda iz Unije. • Definisana je dinamika u Aneksima III (a), III (b) i III (v) i (g)Sporazuma.

26. Aneks III (a) – Uvoz bez carine u neograni-čenim količinama • Za proizvode ukupno 758 tarifnih pozi-cija (30,9%), od kojih je za 25 predviđen prelevman a za 14 sezonska carina.

27. Aneks III (a) – Uvoz bez carine u neograni-čenim količinama • Uvoz semenskog materijala, priplodne stoke, voća, maslina i ulja koje se ne pro-izvodi u zemlji, ne može imati negativne posledice po domaće proizvođače. • Treba da podstakne konkurentnost na-ših proizvođača.

28. Aneks III (b) – Progresivno snižavanje do nule na kraju perioda ad valorem i spe-cifične carine uz ukidanje sezonske carine • Za proizvode sa 523 pozicije, od kojih je 86 sa prelevmanom a 22 sa sezonskom carinom. • Radi se o manje osetljivim proizvodima, koji se proizvode u našoj zemlji

29. Aneks III (b) – Progresivno snižavanje do nule na kraju perioda ad valorem i speci-fične carine uz ukidanje sezonske carine • Uvoz je koncentrisan na mali broj tari-fnih pozicija -semenski i sadni materijal, stočnu hranu, kafu, voće i povrće, čija je proizvodnja nedovoljna u zemlji. • Domaći proizvođači ne bi trebalo da strepe od uvoza.

30. Aneks III (v) - Postepeno snižavanje ad va-lorem i specifične carine, uz zadržavanje sezonske carine • Radi se o visoko osetljivim proizvodima povrća i voća. • Osam tarifnih pozicija zaštićeno je prele-vmanom a devet sezonskom carinom.

31. Aneks III (v) - Postepeno snižavanje ad va-lorem i specifične carine, uz zadržavanje sezonske carine • Podrška podizanju dugogodišnjih zasa-da voća i unapređenju sortimenta, treba-lo bi da doprinese povećanju konkuren-tnosti i kvaliteta domaćih proizvoda.

32. Aneks III (g)– Postepeno smanjenje ad valorem i specifične carine, ukidanje sezo-nske carine • Proizvodi sa 338 carinskih pozicija, od kojih 230 imaju prelevman a 7 i sezon-sku carinu. • Carina (i prelevman) podležu postepenom smanjivanju, na kraju tranzicionog peri-oda, posle njega nastavlja se primena od 20% do 80% carine.

33. Aneks III (g)– Postepeno smanjenje ad valorem i specifične carine, ukidanje sezo-nske carine • Navedeni proizvodi biće pod pritiskom visoko konkurentnog uvoza iz EU, pose-bno svinjarstvo. • Pritisak iz uvoza smanjiće rast produkti-vnosti i izvoza domaće proizvodnje. • Ovo je upozorenje proizvođačima i krea-torima agrarne politike

34. Aneks IIProtokola 1 sadrži spisak proi-zvoda višeg stepena finalizacije • Predviđeni modeliliberalizacije: • Liberalizacija danom stupanja na snagu Sporazuma, • Postepeno sniženje carina na nulu u če-tvrtoj godini tranzicionog perioda, • Postepeno sniženje carina na nulu na kraju tranzicionog perioda, • Zadržavanje izvesnog nivoa carinske za-štite i po isteku tranzicionog perioda.

35. Konkurentnost srpske agroprivrede

36. Konkurentnost srpske agroprivrede • Generalno konkurentnost naše poljopri-vrede i prerađivačke industrije je niska. • Zaostajemo u produktivnosti za zemlja-ma Evropske unije.

37. Uporedna analiza izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda- dolara -

38. Konkurentnost srpske agroprivrede • Imperativ je povećanje konkurentnosti na sledećim nivoima: • Na nivou znanja, • Na nivou države (nacionalnog budžeta), • Na nivou proizvođača (privrednog subjekta) i • Na nivou proizvoda.

39. Umesto zaključka • U stručnoj i naučnoj literaturi postoje različita mišljenja: • Da je Srbija preuranila sa primenom Spo-razuma zbog ekonomske devastiranosti i niske konkurentnosti ? ! • Da je Srbija trebala ranije da primeni Sporazum ? !

40. Umesto zaključka Naše je mišljenje, s obzirom da je pri-mena sporazuma u toku, da se treba brže prilagođavati nastalom okruženju, boljim interesnim organizovanjem proizvođača, povećanjem konkurentnosti.

41. Umesto zaključka Rezultati analize potvrđuju da je libera-lizacija neophodan korak, koji je svakako trebalo preduzeti i koji daje pozitivne re-zultate, ukoliko je praćena adekvatnom domaćom politikom rasta konkurent-tnosti.

42. Umesto zaključka Jednostrana primena Prelaznog trgovin-skog sporazuma sa EU, očigledno nije imala negativne efekte u prvoj godini tra-nzicionog perioda.

43. Umesto zaključka Smatramo da primena Sporazuma od strane Srbije ni u narednim godinama ne-će imati značajnije štetne posledice po domaću poljoprivredu, imajući u vidu po-stepenost carinske liberalizacije i njenu selektivnost.

44. Umesto zaključka Pozitivni efekti u vidu pojeftinjenja in-puta za poljoprivredu i prehrambenu in-dustriju i utvrđene kvote za preferenci-jalni izvoz strateških proizvoda srpske poljoprivrede doprineće rastu domaće ag-roprivrede i privlačenju investicija u ovaj sektor u predpristupnom periodu.

45. Hvala na pažnji !