150 likes | 521 Views
ELEMENTI MENAD ŽMENTA. M. je sistem koji ima svoje podsisteme, ali je modalitet rukovođenja i podsistem višeg sistema, ako što je sistem upravljanja, Elementi su sadržani su u definiciji M., a elementi su: Planiranje, Organizovanje, Vođenje, Koordinacija, Kontrola.
E N D
ELEMENTI MENADŽMENTA M. je sistem koji ima svoje podsisteme, ali je modalitet rukovođenja i podsistem višeg sistema, ako što je sistem upravljanja, Elementi su sadržani su u definiciji M., a elementi su: Planiranje, Organizovanje, Vođenje, Koordinacija, Kontrola. Elementi M. stoje u interaktivnom odnosu, a često i u uzročno-posledičnom odnosu.
1. PLANIRANJE • Svaka budućnost je neizvesna, a cilj planiranja da se osujete i ublaže posledice neizvesnosti, • Pod planiranjem se podrazumeva kontinualni proces donošenja i sprovođenja planskih odluka za ostvarenje postavljenih ciljeva, • veći stepen neizvesnosti zahteva veću potrebu za planiranjem i obrnuto, • bez planiranja je nemoguće racionalno upravljati savremenom organizacijom, • planiranje omogućava da se organizacija suoči sa „šokom“ budućnosti i da taj šok spremno dočeka.
1.1. Vrste planiranja planova: U menadžerskoj praksi razvijanje planova se vrši po sledećim etapama: • Predviđanje, je projektovanje budućnosti i usmeravanje organizacije ka budućim promenama. • Perspektivno planiranje, je globalno planiranje koje se vrši za period od 10 godina, • Srednjoročno planiranje, radi se na osnovu perspektivnog plana na period od 5 godina i tiče se rasta i razvoja organizacije za navedeni period, • Osnovno planiranje, obuhvata vremenski period od godinu dana, njime se razrađuje srednjoročni plan, • Operativno planiranje, radi se za jedan mesec i njime se vrši ravnomerno raspoređivanje proizvodnje i pružanje usluga, radi iskorišćenja resursa i ostvarenja dobiti, • Terminiranje, faza „finog planiranja“, odnosi se na planiranje za jedan dan, jednu smenu ilči pojedine delove smene.
1.2. Proces osnovnog planiranja - faze • Prikupljanje podataka, • Selekcija podataka, • Analiza podataka, • Razvijanje planova, • Lansiranje planova, • Praćenje i kontrola planova • prve tri faze predstavljaju pripremu za izradu plana, • četvrta faza je oblikovanje planova, a peta dostavljanje odgovarajućim organima, • sa petom fazom se ne završava proces planiranja, već otpčinje naredni ciklus.
1.3. Pravila i praksa uspešnog planiranja Pravilo br. 1: Planiranje ja neophodno jer se njime smanjuje neizvesnost, Pravilo br. 2: Plan je bitan ali je vođenje dnevnih tržišnih bitaka je često bitnije, Pravilo br. 3: Planski sektor ne sme diktirati intenzitet proizvodnje, Pravilo br. 4: Planiranje treba vršiti „ODOZDO“, umesto „ODOZGO“, Pravilo br. 5: Kvalitetno planiranje zavisi od pouzdanosti podataka i procene Pravilo br. 6: Dosledno pridržavanje dnevnog plana je uslov efikasnog rada M. Pravilo br. 7: Planiranje mora biti jednostavno, razumljivo i logično.
2. ORGANIZOVANJE • Suština organizovanja je u rasporedu vlasti na pojedine organizacione nivoe, • Principi organizovanja: • 1. Centralizovano, odluke se donose na najvišem nivou, menadžerima nižih nivoa sužen je kvantum vlasti. Primenjuje se kad se želi ostvariti prednost nad kon- kurencijom putem nižih cena i kada je tržište homogeno, • 2. Decentralizovano, ostvaruje se prenošenjem vlasti na niže nivoe organizovanja, ono je neminovnost u organizacijama koje posluju na raznovrsnim tržištima sa raznovrsnom tražnjom.
Modeli decentralizovanog organizovanja: • Geografski, najvažnije odluke se donose na najvišem vrhu kompanije, a regionalnim delovima se daju ovlašćenja za odluke o funkcionisanju delova, • Predmetni, slična geografskoj samo se umesto regiona, kao kriterijuma decentralizacije uzima predmet proizvodnje ili pružanja usluga, • Matrični, postojanje višestrukih kanala komuniciranja, upravljačke linije su istovremeno usmerene i na funkcionalne M. i na M. projekata A;B;C;D.
Praksa i pravila uspešnog organizovanja: Pravilo br. 1: Organizacija treba da se podešava prema čoveku, a čovek prema organizaciji, Pravilo br. 2: Savremeno organizovanje sve više počiva na analognoj praksi kulturnih i sportskih organizacija, a sve manje na interpersonalnoj i strogo formalnoj O., Pravilo br.3: Kriza savremene korporacije uspešnije se rešava centarlizacijom nego decentralizacijom, Pravilo br. 4: Nova informatička organizacija koja je zahvatila zemlje zapada nespojiva je sa: a) gigantizmom, b)centralizmom, c)hijerarhijom vlasti, Pravilo br. 5: Eliminisanje vlasti iz organizacije povećava njenu efikasnost i efektivnost, Pravilo br. 6: Savremena organizacija mora biti elastična, raznolika, inovativna i globalna.
3. VOĐENJE • svaka organizacija treba da ima vođstvo, jer rad više ljudi je nemoguće organizovati bez vođenja poslova, • elementi vođstva:(1)odlučivanje, (2)izvršavanje pomoću drugih. (3)motivisanje. Praksa i pravila uspešnog vođenja: Pravilo br. 1:Vođenje je od životne važnosti za svaki sistem, Pravilo br. 2: Za nejasne odluke kriv je top M, a da nije izvršena neposredni R., Pravilo br. 3: Demokratija u odlučivanju, disciplina u izvršavanju, Pravilo br. 4: Savremeni M. mnogo više sluša, a mnogo manje priča, Pravilo br. 5: Mudrost odlučivanja zahteva da se dobro procene naše jake strane slabe strane konkurencije, Pravilo br. 6: Vođenje je veština ostvarivanja rezultata posredstvom drugih, Pravilo br. 7 : Svaka organizacija, odnosno zadatak zahteva odgovarajući M.
Pravilo br. 8: Da nemoguće postalo moguće, M. se mora motivisati, Pravilo br. 9: U motivisanju treba uspostaviti najjednostavnije odnose između rezultata rada i stimulatora, Pravilo br. 10: Razdvojiti službene i privatne poslove, Pravilo br. 11: Kompanija se mora voditi konzistentno (pozitivne i negativne stim.), Pravilo br. 12: Menadžer u vođenju mora biti mudar, ali lukav Pravilo br. 13: Poštujte određene konvencije i vodite kompaniju ličnim primerom, Pravilo br. 14: Mudar M. mora znati veštinu vođenja ljudi u biznisu, ali biti taktičan kada ljudi odlaze.
4. KOORDINACIJA • Koordinacijom se ispravljaju ili dopunjuju nedostaci ili greške predhodnih faza elemenata rukovođenja, Praksa i pravila uspešne koordinacije: Pravilo br. 1:U vertikalnoj liniji koordiniranja M. mora poštovati postojeću hijerarhijsku strukturu, Pravilo br. 2:Ako se ne poštuje pravilo broj 1,u komunikaciji, strategijski M. Mora komunicirati i koordinirati sa određenim hijerarhijskim rukovodiocem u prisustvu neposredno predpostavljenog rukovodioca, Pravilo br. 3:Horizontalna komunikacija je sve značajnija za efikasnost funkcionisanja organizacije.
5. KONTROLA • Kontrola elemenat M. kojom se upoređuju regulacioni tokovi i procesi sa njihovim ostvarenjem, • Sa kontrolom se završava , ali i otpočinje novi M. proces • Tri kategorije kontrole: • Preventivna, pre nego što počinje proces, • Kontrola u toku rada, koja se deli na dijagnostičku i terapeutsku K. • Naknadna kontrola, usmerena na rezultate procesa. • U okviru organizacije moguće su i druge vrste kontrola: finansijska, pravna ,eksterna, interna, i dr.
5.1. Praksa i pravila efikasne kontrole Pravilo br. 1: Svaki M. ili zaposleni koji zna da se njegov rad ne kontroliše sklon je devijatnim ponašanjima, Pravilo br. 2:Kontrolu niko ne voli, Pravilo br. 3: Ne kontroliši da pronađeš grešku: organizuj kontrolu da bi greškusprečio, Pravilo br. 4: M. moraju ukazivati i dokazivati radnicima da je kontrola ne samo neophodna, već i korisna kako za organizaciju tako i za radnike, Pravilo br. 5: M. moraju kontrolisati kontrolu, kako ne bi zagorčala život zaposlenima i kako ne bi ugrožavala efikasnost organizacije,
Pravilo br. 6: Savremeni pristup kontroli polazi od stava da kontroli nisu primarni kontrolori, kontrolna odeljenja, već zaposleni u organizaciji, Pravilo br. 7: Najviši nivo kontrole koji strategijski M. treba da sprovede je kontrola nad sobom, Pravilo br. 8: Kontrolu treba objektivizirati, Pravilo br. 9: Metodi kontrole mogu biti različiti Pravilo br. 10: Kontrola mora biti optimalna, strategijski M. mora propisati konvenciju kontrole i utvrditi šta, kada, koga i zašto kontrolisati, Pravilo br. 11: Ne ispraviti uočenu grešku u kontroli znači učiniti drugu koja još veća.