OSNOVI FINANSIJA

OSNOVI FINANSIJA Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANIŠ Nedelja 14 – Finansijski pokazatelji performansi preduzeća

FINANSIJSKA ANALIZA • Za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna je aktivnost koja se vezuje za analizu finansijskog poslovanja preduzeća (finansijska analiza). Finansijska analiza je usmerena na posmatranje, ocenjivanje i formulisanje dijagnoze svih onih poslovnih procesa koji spadaju u domen integralne finansijske funkcije preduzeća. • Osnovni ciljevi finansijske analize - determinisani su, pre svega, interesima i zahtevima pojedinih “internih” i “eksternih” korisnika analitičkih finansijskih izveštaja (koji nastaju kao rezultat finansijske analize). • Ciljevi finansijske analize, sa aspekta “internih” korisnika analitičkih finansijskih izveštaja, svode se u suštini na pružanje relevantnih informacija odgovarajućim organima preduzeća (najčešće menadžmentu) za njihove potrebe analize, kontrole, planiranja i odlučivanja. • Ciljevi finansijske analize, sa aspekta “eksternih” korisnika analitičkih finansijskih izveštaja, determinisani su konkretnim zahtevima tačno određenih korisnika (akcionari, poverioci, državni organi, eksterni revizori, privredne komore i poslovna udruženja, specijalizovane publikacije itd).

Korisnici finansijske analize- grafički prikaz - KORISNICI FINANSIJSKE ANALIZE INTERNI KORISNICI ZAHTEVI INTERNIH KORISNIKA EKSTERNI KORISNICI ZAHTEVI EKSTERNIH KORISNIKA VLASNICI KAPITALA - INSAJDERI - VLASNICI KAPITALA - AUTSAJDERI - • Analiza rezultata i raspodele • Analiza sigurnosti uložen. kapit. • Najčešće su to sledeći zahtevi : • Analiza održavanja kapitala • (supstance kapitala) • Analiza tekuće likvidnosti • preduzeća • Analiza razvoja investicija • Analiza uspeha poslovanja • preduzeća (po proizvodima, • pogonima, tržištima itd.) • Analiza akumulativne i • reproduktivne sposobnosti • preduzeća • Analiza alternativnih izvora • finansiranja POVERIOCI • Analiza sigurnosti povraćaja • sredstava UPRAVA PREDUZEĆA DRŽAVNI ORGANI • Analiza “svodnih bilansa” • Analiza stanja preduzeća POSLOVODNI ORGAN STATISTIČKI ZAVODI - Parcijalni analitički pokazatelji SINDIKAT PRIVREDNE KOMORE I POSLOVNA UDRUŽENJA • Analiza “svodnih bilansa” • - Analiza stanja preduzeća SINDIKAT • Analiza zarada • Analiza rezultata i raspodele KONKURENCIJA • Analiza finansijskog položaja • Analiza zarađivačke moći PRIVREDNA PUBLICISTIKA - Analiza “svodnih bilansa”

RACIO ANALIZA • Racio analiza predstavlja proizvod različitih finansijskih izveštaja, a njen značaj se ogleda prvenstveno u tome što sumira ključne odnose i rezultate koji ukazuju na finansijske performanse preduzeća. • Racio analiza je praktično sredstvo kontrole u procesu upravljanja finansijama preduzeća, jer ona omogućava sledeće. (a) Sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju preduzeća; (b) Poređenje finansijskih karakteristika različitih preduzeća (c) Utvrđivanje međuzavisnosti faktora koji utiču na finansijski uspeh firme. • Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno jednih finansijskih parametara sa drugima, moguće je sagledati pojedine finansijske aspekte poslovanja preduzeća, što u stvari predstavlja osnovnu suštinu racio analize. • Osnovna svrha utvrđivanja finansijskih “racio brojeva” (pokazatelja) jeste pružanje “pomoći” menadžmentu preduzeća u planiranju, kontroli i odlučivanju. Rezultat toga jeste postojanje tzv. “univerzalnih racia” koji se izračunavaju i prate u svim preduzećima bez obzira na vrstu delatnosti.

RACIO BROJEVI • Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj, izražene u prostoj matematičkoj formuli. Ove relacije se koriste za ocenu finansijskog položaja preduzeća, kao i za ocenu upravljanja preduzećem. • U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu klasifikovati u nekoliko svodnih grupa finansijskih pokazatelja. Pri tome, ne postoji jedna opšte prihvaćena i jednoobrazna klasifikacija racio brojeva. • Za potrebe finansijske analize, najčešće se koriste sledeće osnovne grupe finansijskih pokazatelja (racio brojeva) koji se izvlače iz bilansa, to su : 1) Pokazatelji (racia) aktivnosti 2) Pokazatelji (racia) rentabilnosti 3) Pokazatelji (racia) likvidnosti 4) Pokazatelji (racia) solventnosti

a) Pokazatelji (racia) aktivnosti • Finansijski pokazatelji (racia) aktivnosti obuhvataju sve relevantne odnose između prihoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja, s druge strane, a koji se u stručnoj literaturi nazivaju “koeficijentima obrta” poslovnih sredstava. • U zavisnosti od toga šta se želi obuhvatiti analizom aktivnosti preduzeća, zavisiće i konkretan broj koeficijenata aktivnosti. Međutim, u praksi se najčešće primenjuju sledeći koeficijenti (racia) obrta : 1) Koeficijent obrta dobavljača 2) Koeficijent obrta zaliha 3) Koeficijent obrta kupaca 4) Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava 5) Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava 6) Koeficijent obrta fiksnih sredstava 7) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava 8) Koeficijent obrta ukupnih poslovih sredstava.

1) Koeficijent obrta dobavljača • Ovaj koeficijent se odnosi na prosečnu dužinu vremenskog perioda dugovanja dobavljača za koji se vrši plaćanje prema njima. On je veoma značajan pokazatelj aktivnosti preduzeća, jer se iz njega vidi brzina izmirenja obaveza prema dobavljačima. Ukupne godišnje nabavke Koeficijent obrta dobavljača = ------------------------------------------ Prosečni saldo dobavljača u toku godine • Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta dobavljača, može se dobiti još jedan značajan pokazatelj koji se odnosi na prosečno vreme plaćanja dobavljačima, odnosno prosečno vreme kreditiranja od dobavljača. 365 (dana) Prosečno vreme plaćanja = ------------------------------------------ Koeficijent obrta dobavljača

2) Koeficijent obrta zaliha • Ovaj koeficijent pokazuje koliko se prosečno puta zalihe realizuju i reprodukuju u toku godine. On se dobija stavljanjem u odnos cene koštanja realizovanih proizoda u jednoj godini sa prosečnim zalihama u toj istoj godini, odnosno : Cena koštanja realizovanih proizvoda Koeficijent obrta zaliha = ----------------------------------------------------- Prosečna vrednost zaliha • Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta zaliha, može se dobiti još jedan značajan pokazatelj koji pokazuje prosečno vreme trajanja obrta zaliha. On se dobija stavljanjem u odnos broja dana u godini sa koeficijentom obrta : 365 (dana) Prosečno vreme trajanja jednog obrta = ------------------------------- Koeficijent obrta zaliha

3) Koeficijent obrta kupaca • Ovaj koeficijent je veoma značajan analitički pokazatelj, jer pokazuje prosečno vreme potraživanja od kupaca. Pri tome, iznos potraživanja od kupaca zavisi od obima realizacije, politike kreditiranja kupaca i efikasnosti naplate nastalih potraživanja. Ovaj koeficijent se dobija pomoću formule : Neto prihod od prodaje Koeficijent obrta kupaca = --------------------------------- Prosečan saldo kupaca Na osnovu dobijenog koeficijenta obrta kupaca, može se dobiti još jedan značajan pokazatelj koji se odnosi na prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca, odnosno : 365 (dana) Prosečan period naplate = --------------------------------- Koeficijent obrta kupaca

4) Koeficijent obrta ukupnihobrtnih sredstava • Ovaj koeficijent aktivnosti pokazuje uspešnost upravljanja obrtnim sredstvima preduzeća. Preciznije rečeno, ovak racio pokazatelj izražava koliko su prosečno puta u toku godine obrtna sredstva korišćena za plaćanje troškova i rashoda. • Ovaj koeficijent (racio) dobija se stavljanjem u odnos ukupnih poslovnih rashoda iz bilansa uspeha i prosečnih obrtnih (ukupnih) sredstava prema stanju na početku i na kraju poslovne godine, odnosno : Ukupni poslovni rashodi Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = ------------------------------------ Prosečna obrtna sredstva • Kod ovog racio pokazatelja, umesto neto prihoda od prodaje uzimaju se ukupni izdaci (troškovi i rashodi) u cilju isključenja dobitka, kako bi se bolje iskazala efikasnost korišćenja ukupnih obrtnih sredstava u finansiranju rashoda.

5) Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava • Ovaj koeficijent izražava odnos između neto prihoda od prodaje (realizacije) i dugoročno finansiranih (pokrivenih) obrtnih sredstava. • Uska međuzavisnost koja postoji između obima poslovne aktivnosti i dugoročno finansiranih obrtnih sredstava izražava se koeficijentom obrta neto obrtnih sredstava, odnosno : Neto prihod od prodaje Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = ------------------------------------------ Prosečna neto obrtna sredstva • Navedeni racio pokazatelj u odnosu na sve prethodno navedene je veoma specifičan i karakterističan. Zbog toga što se dobija na bazi odnosa neto prihoda od prodaje i neto obrtnih sredstava, proizlazi zaključak da je visok koeficijent obrta neto obrtnih sredstava “nepovoljnija solucija” u odnosu na nizak koeficijent obrta neto obrtnih sredstava.

6) Koeficijent obrta fiksnih sredstava • Ovaj pokazatelj aktivnosti (obrta) omogućava ocenu efikasnosti korišćenja fiksnih sredstava. Koeficijent obrta fiksnih sredstava dobija se tako što se stavi u odnos neto prihod od prodaje (realizacije) i prosečna nabavna vrednost fiksne imovine, odnosno : Neto prihod od prodaje Koeficijent obrta fiksnih sredstava = ------------------------------------------------- Nabavna vrednost fiksnih sredstava • Analitička interpretacija prezentovanog koeficijenta zavisi, pre svega, od njegovog odnosa prema opšteprihvaćenim standardima među kojima se kao najprihvatljiviji smatra “prosečni koeficijent obrta za datu privrednu granu”. Međutim, treba imati u vidu da čak ni poređenje sa granskim prosekom ne obezbeđuje “idealnu” interpretaciju ovog pokazatelja (racia). • Nizak koeficijent obrta fiksnih sredstava uzima se kao indikator suvišnog ulaganja u fiksnu imovinu (predimenzionirani proizvodni kapaciteti u odnosu na mogućnosti plasmana proizvoda na raspoloživom tržištu).

7) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava • Ovaj koeficijent aktivnosti (obrta) pokazuje efikasnost upravljanja sopstvenim sredstvima. Pri tome, sopstvena sredstva predstavljaju onaj deo vrednosti poslovne imovine preduzeća koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Ovaj racio se dobija kada se neto prihod od prodaje podeli sa ukupnim sopstvenim izvorima finansiranja (poslovnih sredstava), odnosno : Neto prihodi od prodaje Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = -------------------------------------- Sopstevena poslovna sredstva • Analitička vrednost ovog racio pokazatelja znatno jeotežana činjenicom da on u sebi sadrži dva značajna aspekta finansijskog stanja preduzeća, to su: (a) aspekt finansijske sigurnosti i strukture, i (b) aspekt rentabilnosti. S tim u vezi, proizlazi zaključak da što su veći prihodi od prodaje u odnosu na sopstvena poslovna sredstva utoliko više može nastati nepovoljnija situacija u pogledu sigurnosti i finansijske strukture preduzeća, jer takav odnos pretpostavlja da preduzeće intenzivno posluje sa pozajmljenim sredstvima.

8) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava • Ovaj koeficijent aktivnosti (obrta) pokazuje efikasnost upravljanja ukupnim sredstvima. Stoga, on je u stvari “sintetički” racio pokazatelj svih prethodno ovde izloženih parcijalnih racio brojeva. Analogno tome, ovaj koeficijent se dobija kada se neto prihod od prodaje (realizacije) podeli sa ukupnim izvorima finansiranja (vrednošću ukupnih poslovnih sredstava), odnosno: Neto prihodi od prodaje Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = ------------------------------------ Ukupna poslovna sredstva • Analitička interpretacija ovog pokazatelja zasniva se na logičnoj premisi da veći obim prodaje, po logici stvari, pretpostavlja i veća ulaganja u poslovna sredstva. Pri tome, prihodi od prodaje odražavaju nivo poslovne aktivnosti preduzeća, dok poslovna sredstva predstavljaju raspoloživu snagu privređivanja preduzeća koja je uložena u sticanje tih prihoda. Analogno tome, utvrđeni koeficijent obrta služi kao globalni pokazatelj efikasnosti sa kojom preduzeće koristi svoja ukupna poslovna sredstva.

b) Pokazatelji (racia) rentabilnosti • Rentabilnost je ekonomsko načelo poslovanja čijom se primenom u praksi postiže takvo poslovanje u kojem se sa što manjim angažovanim (uloženim) sredstvima u reprodukciji preduzeća ostvaruje što veća dobit (profit). Pri tome, važi pravilo: što je odnos dobiti prema angažovanim sredstvima veći, veća je i rentabilnost, i obrnuto. • Sa aspekta preduzeća, rentabilnost se ispoljava kao merilo efikasnosti upravljanja. Pri tome, generalno posmatrano rentabilnost kao ekonomsko načelo ostvaruje se u sledećim slučajevima: 1) Kada se pri istim angažovanim sredstvima ostvaruje veća dobit 2) Kada se pri istom ostvarenju dobiti smanjuju angažovana sredstva 3) Kada se uvećavaju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu dobit raste brže od angažovanih sredstava 4) Kada se smanjuju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu je stepen smanjenja angažovanih sredstava veći od stepena smanjenja dobiti 5) Kada se smanjuju angažovana sredstva, a povećava se dobit.

Pokazatelji (racia) rentabilnosti mogu biti parcijalni i globalni (sintetički). • Parciajlni pokazatelji rentabilnosti utvrđuju se isključivo na bazi podataka iz bilansa uspeha. To su: (a) stopa poslovnog dobitka, i (b) stopa neto dobitka. • Globalni ili sintetički pokazatelji rentabilnosti utvrđuju se na bazi podataka iz oba bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). U ovu grupu racia spadaju : (a) stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, i (b) stopa prinosa na sopstvena sredstva. • Racia rentabilnosti predstavljaju pouzdano sredstvo za kontrolu ostvarenja jednog od najvažnijih ciljeva poslovanja preduzeća, a to je maksimiziranje dobitka na dugi rok. • Komparacija apsolutnog iznosa ostvarenog finansijskog rezultata sa planiranim, u osnovi ne predstavlja sasvim pouzdan način kontrole, jer se pri tome ne uzima u obzir visina angažovanih sredstava (tj. kapitala uloženog za ostvarenje rezultata). Zbog toga, kao pouzdan instrument kontrole služe racio brojevi rentabilnosti.

1) Parcijalni pokazatelji rentabilnosti • (a) Stopa poslovnog dobitka – kvantifikuje se upotrebom sledeće formule : Poslovni dobitak Stopa poslovnog dobitka = ----------------------- x 100 Poslovni prihodi • Prezentovana formula (veličina stope poslovnog dobitka) u stvari pokazuje procentualno učešće poslovnog dobitka u poslovnim prihodima. Razlika do 100 % predstavlja učešće poslovnih rashoda. To ujedno znači, da je jedan od mogućih načina maksimiziranja stope poslovnog dobitka smanjenje pojedinih vrsta poslovnih rashoda. • U kontekstu navedenog, uobičajeno je da se u okviru racio analize uspešnosti poslovanja preduzeća, oceni i učešće poslovnih rashoda u poslovnim prihodima. Ova analiza je poznata pod nazivom “analiza opterećenosti poslovnih prihoda pojedinim vrstama poslovnih rashoda”. • Analitička interpretacija stope poslovnog dobitka : “Rast stope poslovnog dobitka ukazuje na povećanje raspona između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, što je povoljna tendencija sa aspekta rentabilnosti preduzeća”.

Na kraju, treba pomenuti i osnovne faktore koji utiču na stopu poslovnog dobitka. U tom kontekstu, treba imati u vidu da na veličinu stope poslovnog dobitka predominantno utiču dva ključna faktora, to su: (a) margina prodaje, (b) koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava. • Kombinacijom navedena dva faktora moguće je ostvariti različite veličine stope poslovnog dobitka, s tim što postoji i potreba za procenom rizika sa kojim preduzeće posluje ako je mali koeficijent obrta ili margina prodaje. • (b) Stopa neto dobitka – kvantifikuje se upotrebom sledeće formule : Neto dobitak Stopa neto dobitka = ---------------------- x 100 Poslovni prihodi Prezentovana formula (veličina stope neto dobitka) u stvari pokazuje učešće neto dobitka u poslovnim prihodima. Analitička interpretacija ovog pokazatelja (racia) svodi se na sledeće : “Što je veća stopa neto dobitka, po logici stvari,veća je i rentabilnost tj. zarađivačka sposobnost preduzeća.

2) Globalni (sintetički) pokazatelji rentabilnosti • a) Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva – predstavlja prinos na ulaganja u ukupna poslovna sredstva koja su korišćena za obavljanje poslovne aktivnosti preduzeća u tekućem periodu. Imajući u vidu činjenicu da su u bilansu stanja (pripremljenom za analizu) ukupna poslovna sredstva, u skladu sa načelom bilansne ravnoteže, jednaka ukupnom kapitalu, proizlazi da ovaj indikator u stvari pokazuje “ukamaćenje” ukupno uloženog kapitala. Sledstveno tome, on se dobija iz sledećeg odnosa: Poslovni dobitak Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = ------------------------------------------------- x 100 Prosečna ukupna poslovna sredstva • Broj koji se dobije iz formule pokazuje koliko je dinara prinosa, u vidu poslovnog dobitka, ostvarilo preduzeće na svakih 100 dinara prosečno angažovanih (uloženih) poslovnih sredstava. • Analitička interpretacija ovog pokazatelja (ako se interpretira u %), svodi se na to da dobijeni broj pokazuje stopu ukamaćenja ukupnog kapitala.

Cilj svakog preduzeća jeste da maksmizira stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva. Stoga, sledeća jednačina otkriva faktore koji determinišu veličinu ovog racia (stope prinosa na ukupna poslovna sredstva) : SP UPS = KO UPS x SPD pri čemu upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje : SP UPS – Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva KO UPS – Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava SPD – Stopa poslovnog dobitka • Navedena jednačina pokazuje da se stopa prinosa na poslovna sredstva može utvrditi i “indirektno”, odnosno kao proizvod između koeficijenta obrta prosečno angažovanih poslovnih sredstava u posmatranom periodu i stope poslovnog dobitka na prihode od prodaje (realizacije). • U kontekstu navedenog, proizlazi zaključak da oba člana gore navedene formule čine faktore koji determinišu stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva. To znači, da maksimiziranje iste podrazumeva ubrznje obrta ukupnih poslovnih sredstava i povećanje stope poslovnog dobitka.

(b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva – predstavlja u stvari indikator zarađivačke sposobnosti sopstvenog kapitala preduzeća. Ovaj pokazatelj (racio) može se direktno utvrditi na osnovu sledeće formule : Neto dobitak Stopa prinosa na sopstvena sredstva = ---------------------------------------- x 100 Prosečna sopstvena sredstva • Neto dobitak označava prinos na sopstvena sredstva tj. tekući ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Imajući u vidu, da je stalno povećanje sopstvenih sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima predominantan finansijski cilj poslovanja preudzeća, proizlazi zaključak da relativni odnosi između neto dobitka i sopstvenih sredstava predstavljaju u stvari najznačajniji kvantitaivni pokazatelj u finansijskoj analizi. Sledstveno tome, njihov relativni odnos naziva se upravo “stopom prinosa na sopstvena sredstva”.

Broj koji se dobije iz prethodno prezentovane formule pokazuje koliko je dinara prinosa, u vidu neto dobitka, ostvarilo preduzeće u obračunskom periodu na svakih 100 dinara prosečno angažovanih sredstava. • Analitička interpretacija ovog pokazatelja (ako se interpretira u %) svodi se na to da dobijeni broj pokazuje stopu ukamaćenje sopstvenog kapitala. Za konačnu ocenu visine ovog pokazatelja, pored ostalog, neophodno je izvršiti i poređenje sa odgovarajućim indikatorima u grani delatnosti preduzeća. • Želja svakog preduzeća da maksimizira rentabilnost sopstvenog kapitala upućuju na potrebu identifikovanja faktora koji determinišu ovaj indikator. Analogno tome, sledeća jednačina upućuje na njegove determinante: SP SS = KO SS x SND pri čemu upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje : SP SS – Stopa prinosa na sopstvena sredstva KO SS – Koeficijent obrta sopstvenih sredstava SND – Stopa neto dobitka

Navedena jednačina pokazuje da se stopa prinosa na sopstvena sredstva može utvrditi i “indirektno”, odnosno kao proizvod između koeficijenta obrta sopstvenih sredstava u posmatranom periodu i stope neto dobitka. • U kontekstu navedenog, proizlazi zaključak da oba člana navedene formule čine faktore koji determinišu stopu prinosa na sopstvena sredstva. To znači, da maksimiziranje iste podrazumeva ubrzanje obrta sopstvenih sredstava i povećanje stope neto dobitka. • Zaključak : Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva, nesumnjivo predstavljaju dva najznačajnija globalna (sintetička) pokazatelja rentabilnosti preduzeća koji se baziraju na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Pri tome, geleralno gledano preovladava mišljenje da je stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva bolji i ujedno potpuniji pokazatelj rentabilnosti. Osim toga, za razliku od mnogih drugih indikatora, ove stope rentabilnosti spadaju u tzv. “pokazatelje perspektive” jer pokazuju kakva je budućnost preduzeća za koje se izračunavaju.

c) Pokazatelji (racia) likvidnosti • U stručnoj literaturi postoje različite interpretacije pojma likvidnosti. Međutim, likvidnost se najčešće definiše kao “sposobnost preduzeća da u roku može izmiriti svoje dospele obaveze prema poveriocima”. • Ovako shvaćena likvidnost obuhvata 3 (tri) osnovna elementa, to su : (1) Dospele obaveze, (2) Vremenski rokovi, i (3) Sredstva plaćanja. • Da bi se postigla i održavala likvidnost preduzeća, navedeni elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklađeni. To znači da iznos raspoloživih novčanih srerdstava mora biti jednak iznosu dospelih obeveza u vreme njihovog dospeća. • Drugim rečima, da bi preduzeće bilo likvidno mora postojati finansijska ravnoteža između raspoloživih novčanih sredstava i dospelih obaveza, što de facto znači da likvidnost predstavlja takvo finansijsko stanje preduzeća gde postoji usklađenost između priticanja novca i dospelih obaveza.

Likvidnost je jedno od osnovnih načela finansijske politike preduzeća, i ona je predominantno determinisana sa nekoliko faktora, kao što su : (a) Brzina pretvaranja imobilisanih sredstava u novac (b) Brzina dospeća obaveza za plaćanje (c) Vrsta i veličina pojedinih izvora sredstava iz kojih preduzeće finansira svoj tok reprodukcije. Generalno gledano, analiza likvidnosti vrši se uz pomoću racio brojeva koji se nazivaju “racia likvidnosti”. Pri tome, likvidnost se može posmatrati kao: (1) Sadašnja (trenutna) likvidnost (2) Opšta (tekuća) likvidnost (3) Redukovana (rigorozna) likvidnost (4) Perspektivna (buduća) likvidnost (5) Optimalna likvidnost

(1) Sadašnja (trenutna) likvidnost – podrazumeva likvidnost preduzeća na posmatrani dan, te analogno tome, ona pokazuje samo trenutnu mogućnost plaćanja dospelih obaveza preduzeća. • Koeficijent sadašnje likvidnosti izračunava se na osnovu sledećeg obrasca: Raspoloživa novčana sredstva Koeficijent trenutne likvidnosti = ------------------------------------------- Dospele obaveze • Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : - Koeficijent trenutne likvidnosti > 1 to znači da će preduzeće moći raspoloživim novčanim sredstvima izmirivati poveriocima iznose dospelih obaveza. - Koeficijent trenutne likvidnosti = 1 to takođe znači da će preduzeće moći raspoloživim novčanim sredstvima izmirivati poveriocima iznose dospelih obaveza. - Koeficijent trenutne likvidnosti < 1 to znači da preduzeće neće biti u mogućnosti da iznosom raspoloživih novčanih sredstava izmiruje dospele obaveze. • Ovaj pokazatelj omogućava “statičko” merenje likvidnosti (za određeni dan).

2) Opšta (tekuća) likvidnost – podrazumeva da osnovna sredstva treba da budu finansirana sopstvenim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoročnim izvorima finansiranja. • Sledstveno navedenom, koeficijent opšte likvidnosti pokazuje : “sa koliko jedinara obrtnih sredstava pokriven 1 dinar kratkoročnih obaveza” (što se uzima kao prvi indikator sigurnosti zaštite interesa kratkoročnih poverilaca). • Koeficijent opšte (tekuće) likvidnosti izračunava se na osnovu obrasca : Ukupna obrtna sredstva Koeficijent opšte likvidnosti = ---------------------------------------- Ukupne kratkoročne obaveze • Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : - Koeficijent opšte likvidnosti < 1 to pokazuje nezadovoljavajuću likvidnost preduzeća - Koeficijent opšte likvidnosti = 1 to pokazuje donju granicu likvidnosti preduzeća - Koeficijent opšte likvidnosti > 1 to pokazuje nedovoljan stepen likvidnosti preduzeća - Koeficijent opšte likvidnosti = 2 to pokazuje standardnu relaciju kada se preduzeće može smatrati potpuno likvidnim.

3) Redukovana (rigorozna) likvidnost – često se naziva i “ljutim” testom likvidnosti preduzeća. S tim u vezi, koeficijent redukovane ili rigorozne likvidnosti pokazuje : “sa koliko je dinara novčanih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza”. • Koeficijent redukovane likvidnosti izračunava se na osnovu obrasca : Likvidna sredstva (Obrtna sredstva) - Zalihe Koeficijent redukovane = ------------------------------------------------------------- (rigorozne) likvidnosti Kratkoročne obaveze Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : - Koeficijent redukovane likvidnosti < 1 to znači da je prisutna nelikvidnost preduzeća - Koeficijent redukovane likvidnosti = 1 to pokazuje kriterijum “normale” likvidnosti, kada se preduzeće može smatrati potpuno likvidnim - Koeficijent redukovane likvidnosti > 1 to znači da je preduezće preterano likvidno. Kriterijum “normale” likvidnosti pokazuje u stvari, da je ovaj koeficijent izraz pravila finansiranja 1 : 1 (acid test).

4) Perspektivna (buduća) likvidnost – podrazumeva sposobnost preduzeća da plati obaveze koje će dospeti za isplatu u određenom vremenskom intervalu (npr. za 30 dana, za 90 dana i sl.). • Koeficijent perspektivne likvidnosti se izračunava pomoću obrasca : Novac na dan Potraživanja i HoV merenja likvidnosti + koji će se unovčiti Koeficijent perspektivne likvidnosti = ------------------------------------------------------------------------- Dospele obaveze na + Obaveze koje dospevaju dan merenja likvidnosti tokom posmatranog perioda • Analitička interpretacija koeficijenta perspektivne likvidnosit svodi se na sledeće : - Koeficijent perspektivne likvidnosti < 1 to znači da je prisutna nelikvidnost preduzeća. - Koeficijent perspektivne likvidnosti = 1 to znači da je likvidnost preduzeća zadovoljavajuća - Koeficijent perspektivne likvidnosti > 1 to znači da je preduzeće u potpunosti likvidno. • Koeficijent perspektivne likvidnosti omogućava “dinamičko” merenje likvidnosti (za razliku od koeficijenta sadašnje ili trenutne likvidnosti – koji predstavlja “statičko” merenje likvidnosti preduzeća).

5) Optimalna likvidnost – služi kao merilo ili “standard” za merenje u smislu koliki treba da bude koeficijent perspektivne likvidnosti. Koeficijent optimalne likvidnosti izračunava se pomoću sledećeg obrasca : 100 Koeficijent optimalne likvidnosti = ----------------------------------------------------------------------- 100 – % (procenat) rizika unovčavanja potraživanja, HoV i nenovčanih sredstava • Kod izračunavanja koeficijenta optimalne likvidnosti najteži posao predstavlja utvrđivanje procenta rizika unovčavanja nenovčanih sredstava. • U kontekstu navedenog, privredna praksa pokazuje da se rizik unovčavanja HoV i naplate kratkoročnih potraživanja procenjuje empirijskim iskustvom. • Prema tome, problem održavanja permanentne likvidnosti preduzeća, u suštini svodi se na to da struktura imobilizacije sredstava odgovara raspoloživim izvorima sredstava (po obimu i roku), kao i da se rizik pretvaranja imobilisanih sredstava u novac svede na nulu.

d) Pokazatelji (racia) solventnosti • U stručnoj literaturi postoje različite interpretacije pojma “solventnosti”. Međutim, solventnost se najčešće definiše kao sposobnost preduzeća da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom da sve one dospevaju u istom trenutku. • Dakle, solventnost podrazumeva situaciju u kojoj su ukupna sredstva preduzeća jednaka ili veća od ukupnih izvora sredstava, posmatrano u određenom vremenskom intervalu. Ako su ukupna sredstva preduzeća manja od ukupnih izvora sredstava, onda je preduzeće nesolventno. • U savremenoj privrednoj praksi, nesolventnost preduzeća je najčešće posledica njegove velike prezaduženosti. Zbog toga, da ne bi zapalo u stanje nesolventnosti (insolventnosti) preduzeće mora u kraćim vremenskim intervalima da vrši analizu svoje zaduženosti. • Zaduženost preduzeća meri se odnosom sopstvenih i tuđih izvora sredstava. Pri tome, opšte je prihvaćeno pravilo da odnos između sopstvenih i tuđih izvora sredstava treba da bude 1 : 1.

Analiza solventnosti preduzeća ili dugoročne finansijske sigurnosti, vrši se pomoću racio brojeva koji se nazivaju “racia solventnosti”. Ovi racio brojevi u literaturi se susreću i pod nazivom “racia finansijske strukture”. Pri tome, pod finansijskom strukturom preduzeća označava se odnos između pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja. • Koeficijenti (racia) solventnosti dobijaju se na osnovu podataka iz bilansa stanja i služe za identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (strukture) preduzeća na dugi rok, vezano za njegovu sposobnost da izmiri svoje dugoročne obaveze. • U stručnoj literaturi i privrednoj praksi, razmatra se i primenjuje veći broj indikatora (racia) solventnosti preduzeća. Najznačajniji su sledeći : (1) Koeficijent (racio) strukture kapitala (2) Koeficijent (racio) doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive (3) Koeficijent (racio) pokrića rashoda na ime kamata (4) Koeficijent (racio) sigurnosti dugoročnih poverilaca.

1) Koeficijent (racio) strukture kapitala (RSK) – nastao je kao posledica primene zahteva vertikalnih pravila finansiranja u smislu odnosa sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu. Analogno tome, racio strukture izvora finansiranja (kapitala) izražava se pomoću sledećg obrasca : Sopstveni izvori finansiranja (sopstveni kapital) Koeficijent strukture kapitala = -------------------------------------------------------------------- Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital) • Analitička interpretacija koeficijenta strukture kapitala svodi se na sledeće : - Ako je RSK <1 to znači da preduzeće pokazuje nedovoljnu sigurnost, tj. ono je insolventno; - Ako je RSK = 1 to pokazuje granicu “normale” sigurnosti, odnosno preduzeće je solventno; - Ako je RSK > 1 to pokazuje sigurnost iznad normale, tj. preduzeće je u potpunosti solventno. • Međutim, generalno gledano ne postoji pravilo u smislu toga : koliki treba da bude odnos sopstvenih i tuđih izvora finansiranja da bi se preduzeće moglo smatrati solventnim. U tom kontekstu, solventnost je uvek prihvatljiva ako je odnos sopstvenih i tuđih izvora više udaljen od 1 (odnosno > 1).

2) Koeficijent (racio) doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive (RDPIPA) predstavlja odnos pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) prema ukupnim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu). Analogno tome, ovaj racio indikator pokazuje relativno učešće pozajmljenih izvora u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava. On se dobija pomoću obrasca : Koeficijent doprinosa pozajmljenih Pozajmljeni izvori finansiranja (pozajmljeni kapital) izvora finansiranja pokriću aktive = -------------------------------------------------------------------- X 100 Ukupna poslovna sredstva (ukupan kapital) • Ako se navedeni odnosi izražavaju u % (procentima), onda u navedenoj formuli razlika između dobijenog procenta i 100, pokazuje u stvari srazmeran deo ukupnih poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora.

3) Koeficijent (racio) pokrića rashoda na ime kamata (RPRK) – utvrđuje se iz odnosa poslovnog dobitka i troškova kamata. Analogno otme, ovaj racio indikator se izračunava pomoću sledećeg obrasca : Koeficijent pokrića rashoda Poslovni dobitak na ime kamata = ---------------------------------- Rashodi na ime kamata • Analitička interpretacija ovog racia svodi se na sledeće : “Ovaj racio broj pokazuje koliko je puta poslovni dobitak veći od troškova kamata. Drugim rečima, on meri raspon u okviru kojeg pad poslovnog dobitka ne ugrožava sposobnost preduzeća da pokrije troškove kamata”. • Odnos poslovnog dobitka i troškova kamata determinisan je sa dve ključne varijable : (a) visinom poslovnog dobitka, i (b) visinpm troškova kamata. Pri tome, visina poslovnog dobitka zavisi od visine marže pokrića, dok visina troškova kamata zavisi od odnosa : ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih stopa.

4) Koeficijent (racio) sigurnosti dugoročnih poverilaca (RSDP) – proizlazi iz odnosa dugoročnih obaveza i sopstvenog kapitala preduzeća. Ovaj racio indikator izračunava se pomoću sledećeg obrasca : Koeficijent sigurnosti Dugoročna rezervisanja + Dugoročne obaveze dugoročnih poverilaca = ----------------------------------------------------------------- Kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Gubitak • Koeficijent sigurnosti dugoročnih poverilaca zasniva se na prirodnoj potrebi poverilaca da umanje svoje rizike insistiranjem na značajnijem prisustvu vlasničkog (sopstvenog) kapitala u finansiranju imovine preduzeća. • Koeficijent sigurnosti dugoročnih poverilaca pokazuje koliko dugoročna rezervisanja i obaveze opterećuju svaki dinar kapitala preduzeća. • Analitička interpretacija ovog koeficijenta svodi se na sledeće : što je manja vrednost ovog racia, to je veća solventnost tj. sigurnost dugoročnih poverilaca, i obrnuto : što je veća vrednost ovog racia, to je manja solventnost preduzeća, odnosno sigurnost dugoročnih poverilaca.

Zaključak : Na osnovu dosadašnjih izlaganja vezano za prikaz osnovnih racio pokazatelja na kojima se temelji finansijska analiza, moglo se videti da racio brojevi pokazuju relevatne odnose između logički povezanih delova bilansa (stanja i uspeha), u nameri da budu istaknute ključne relacije za ocenu finansijskog položaja i prinosne (zarađivačke) moći preduzeća. • Međutim, racio analiza se ne sme izjednačiti sa kvantifikovanjem i pukom kalkulacijom pojedinih pokazatelja (racia) jer je “analiza” šira od toga. To ujedno znači da racio analiza predstavlja samo analitičku tehniku, dok je glavni akcenat na interpretaciji racio brojeva u smislu – šta oni pokazuju, koja im je informaciona vrednost i kako ih upotrebiti. • Na kraju, treba posebno istaći da je jedan od glavnih nedostataka svih racio brojeva njihova delimičnost. S tim u vezi, treba imati u vidu nekoliko važnih napomena: (a) od svakog pojedinačnog racia treba očekivati samo ono čemu je on posvećen, (b) svako širenje informacionog interesa nužno traži kombinovano razmatranje više racia, i (c) samo na osnovu posmatranja svih racia mogu se donositi konačne ocene finansijskog položaja preduzeća.

Mreža ključnih pojmova : Finansijska analiza, racio analiza, racio brojevi, finansijski izveštaji, racia aktivnosti (koeficijent obrta dobavljača, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta kupaca, koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava, koeficijent obrta neto obrtnih sredstava, koeficijent obrta fiksnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih sredstava, koeficijent obrta poslovnih sredstava), racia rentabilnosti (profitabilnosti), parcijalni pokazatelji rentabilnosti (stopa poslovnog dobitka, stopa neto dobitka), globalni (sintetički) pokazatelji rentabilnosti (stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, stopa prinosa na sopstvena sredstva), racia likvidnosti (racio sadašnje (trenutne) likvidnosti, racio opšte (tekuće) likvidnosti, racio redukovane (rigorozne) likvidnosti, racio perspektivne (buduće) likvidnosti), racia solventnosti (racio strukture kapitala, racio doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive, racio pokrića rashoda na ime kamata, racio sigurnosti dugoročnih poverilaca).

OSNOVI FINANSIJA