Patogeni mikroorganizmi dr Vera Katic, redovni profesor

1. Patogeni mikroorganizmidr Vera Katic, redovni profesor

2. Istorijski Zabele�ene su brojna oboljenja ljudi nastala posle konzumiranja kontaminirane hrane i vode. Smanjenju pojave alimentarnih oboljenja doprineli su: Prerada i dezinfekcija vode, pravilno uklanjanje otpada. Pranje i dezinfekcija ruku. Pasterizacija mleka 1908. g. Rashladni uredaji u domacinstvu 1913.g.

3. Trovanja hranom (bolesti prenosive hranom) Normalno se povezuju sa simptomima kao �to su dijareja i povracanje; Mogu takode da budu ukljuceni glavobolja, stomacni grcevi i groznica; Najveci broj trovanja hranom je izazvan bakterijama ili njihovim toksinima. Drugi uzroci trovanja hranom mogu da budu mikotoksini.

4. Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) Procenjuje se da ima 250 uzrocnika alimentarnih oboljenja. Alimentarno oboljenje 2 ili vi�e slucajeva istih oboljenja nastalih kao posledica konzumiranja hrane. Najce�ci uzrocnici bolesti su bakterije. Takode bolesti prenosive hranom mogu da izazovu virusi, paraziti, prirodne i sintetisane hemijske materije, kao i toksini mikroorganizama.

5. Alimentarna oboljenja (bolesti prenosive hranom) Infekcije Toksoinfekcije Intoksikacije

7. Definicije Trovanja: rezultat konzumiranja hrane koja sadr�i toksicne materije (hemikalije ili toksine). Infekcije: rezultat konzumiranja hrane koja sadr�i patogene mikroorganizme. Toksini: otrovi koje stvaraju �ivi organizmi. Intoksikacije: obolenja koja nastaju kao posledica konzumiranja hrane koja sadr�i toksine.

10. Virusi Za�to nema dovoljno informacija o virusnim bolestima prenosivim hranom? O virusima se razmi�lja tek po�to se iskljuce bakterije kao uzrocnici oboljenja. Slo�enost tehnika za izolovanje virusa iz hrane. Osetljivost elektronske mikroskopije 105 do 106 virusnih cestica/g hrane. Infektivna doza 10-100 cestica/g.

11. Virusne bolesti koje se prenose mlekom Virusi koji su virulentni samo za coveka i izvor kontaminacije mleka je covek. Adenovirusi Poliovirusi Coxsacki virusi Virus infektivnog hepatitisa

12. Virusne bolesti koje se prenose mlekom Virusi koji su virulentni i za �ivotinje i za ljude, a izvor kontaminacije mleka su obolele �ivotinje: Virus krpeljskog encefalitisa, Virus slinavke i �apa, Virus besnila, Virus kravljih boginja.

13. Adenovirusi 45 imunolo�ki razlicitih tipova. Epidemijski i sporadicni slucajevi respiratornih oboljenja Jedan tip izaziva epidemijski keraktokonjuktivitis. Glavni rezervoar ovih virusa je covek.

14. Poliovirusi Grupa: Picorna virusi Kod ljudi izazivaju poliomielitis Kontaminacija hrane iz fekalnog izvora.

15. Coxsacki virusi Prouzrokuje razlicite bolesti. Opstaje pri pH 2,3 - 9,4

16. Infektivna �utica Osnovni putevi �irenja uzrocnika: Ekskreti bolesnika, Spolja�nja sredina, Preko zagadene vode i hrane, Prljavih ruku. Ljudi u raznim infektivnim statijumima inaparentnog ili klinickog hepatitisa imaju veliku ulogu u �irenju epidemije. Virus hepatitisa A: iskljucuje se iz poslovanja sa hranom obolela osoba i osoba kod koje nije pro�lo 14 dana od poslednjih simptoma bolesti.

17. Ocena mleka Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako je kontaminirano: virusom epidemicnog hepatitisa, virusom poliomielitisa.

18. Krpeljski encefalitis Uzrocnik: Arbovirusi grupe B Sinonimi: Dalekoistocni ili rusko prolecno-letnji encefalitis. Centralnoevropski krpeljski encefalitis. Biundularni meningoencefalitis. Difazicna mlecna bolest. Prenosioci virusa: Ixodes persulcatus Ixodes ricinus

19. Krpeljski encefalitis Najveca epidemija krpeljskog encefalitisa, preneta kozijim mlekom, opisana je u Rozanovi, Cehoslovacka. U epidemiji je obolelo preko 600 osoba. Koze izlucuju virus mlekom. Opasnost po zdravlje ljudi predstavlja sirovo kozije mleko i proizvodi dobijeni od sirovog kozijeg mleka

20. Slinavka i �ap Slinavka i �ap je veoma kontagiozna infekcija papkara, narocito goveda, svinja, ovaca i koza, a virus retko izaziva bolest kod coveka. Obolele �ivotinje izlucuju virus mlekom u fazi generalizovane bolesti. Mleko mo�e da se kontaminira virusom u fazi generalizovane bolesti, ako se na povr�ini papila jave afte. Mleko je higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od krava obolelih od slinavke i �apa.

21. Besnilo Infektivna bolest centralnog nervnog sistema. Virus besnila ima neke karakteristike Myxovirusa. Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od krava koje boluju od besnila, kao i od krava koje su cepljene �ivim virusom besnila, a nije pro�lo 14 dana od cepljenja. Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potro�nju ako potice od muzara 14 �90 dana posle cepljenja od besnila.

22. Kravlje boginje Uzrocnik pripada Poxivirusima. Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od krava koje boluju od kravljih boginja.

23. Bolesti izazvane bakterijama i rikecijama nastale posle konzumiranja mleka

24. Tuberkuloza Uzrocnik iz roda Mycobacterium M. tuberculosis (Zopf, 1883) tuberkuloza ljudi Izlucuje se mlekom bilo da je patolo�ki proces u vimenu ili na nekom drugom mestu. M. bovis (Bergey, 1934) tuberkuloza goveda (tuberkuloza pluca, reproduktivnih organa, tuberkuloza vimena) Izlucuje se mlekom i izoluje iz mleka M. avium (Chester, 1901) tuberkuloza �ivine

25. Tuberkuloza Uzrocnik je otporan na uticaj kiselih sredstava i alkohola. Pre�ivljava 6% H2SO4 15% HCl 4% NaOH Robert Koch (1882) Schutz (1901)

26. Tuberkuloza Znaci bolesti: ka�alj lo�i proizvodni rezultati karakteristicne promene na vimenu. Potvrda tuberkulinizacija Forme tuberkuloze vimena: lobularno infiltrativna kazeozna milijarna.

27. Tuberkuloza-ocena mleka Kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ocenjuje se mleko koje potice od muzara koje boluju ili se sumnja da boluju od tuberkuloze, kao i muzara koje su pozitivno reagovale na tuberkulinsku probu. Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potro�nju ako potice od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrdena tuberkuloza i muzara koje su reagovale sumnjivo na tuberkulinsku probu.

28. Pre�ivljavanje M. bovis u razlicitim proizvodima od mleka

29. Mycobacterium paratuberculosis Johnova bolest pre�ivara Chron�s bolest ljudi Krave sa subklinickim znacima bolesti izlucuju mlekom M. paratuberculosis u maloj kolicini (50cfu/50ml). Eksperimentalno izvedena pasterizacija sirovog mleka (72�C za 15 sec), ve�tacki kontaminiranog sa 104 ili 106cfu M. paratuberculosis /ml, u potpunosti uni�tava ovaj patogen.

30. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Termorezistentniji je od Mycobacterium tuberculosis i Coxiella burnettii. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis je izolovan iz: sirovog mleka krava, pasterizovanog mleka.

32. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Paratuberkuloza prvi put opisana 1895. godine. Uzrocnik klasifikovan kao Mycobacterium 1910. godine. Danas poznat kao Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Sporo raste na hranljivim podlogama. Pre�ivljava u makrofagima i sferoplastima domacina.

33. Jone-ova bolest Inficiraju se telad. Klinicki znaci bolesti se razvijaju kada goveda dostignu starost dve do tri godine.

34. Jone-ova bolest Hronicna infekcija gastrointestinalnog trakta domacih i divljih pre�ivara. Izvor infekcije je fekalni materijal, mleko ili kolostrum. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis pre�ivljava i umno�ava se u makrofagima, zidu intestinuma i regionalnim limfnim cvorovima.

35. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis (MAP) se izlucuje mlekom i fecesom 18 meseci pre prve pojave simptoma bolesti. �ivotinje sa klinickim znacima bolesti dnevno izlucuju fekalnim putem 5x1012 MAP/g. Kontaminacija mleka: direktno iz mlecne �lezde indirektno fekalnim putem

36. Znacaj Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis za zdravlje ljudi  Crohn-ova bolest je hronicna granulomatozna inflamacija intestinalnog trakta. Mycobacterium avium ssp. paratuberculosis izolovan od osoba obolelih od Crohn-ove bolesti je geneticki identican sa sojevima izolovanim kod goveda.

38. Bruceloza Malta, 1904 god. Epidemija britanskih vojnika. Brucella melitensis (Hughes, 1892) izaziva: brucelozu koza i ovaca Brucella abortus (Schmidt i Weis, 1901) izaziva: brucelozu velikih pre�ivara Brucella suis (Huddleson, 1929) izaziva: brucelozu svinja Sve brucele su virulentne i za druge domace �ivotinje i coveka.

39. Bruceloza Bruceloza goveda se karakteri�e: Nekroticnim promenama promenjenih organa. Pobacajem gravidnih �ivotinja. Znaci bolesti: abortusi Najprecizniji simptom: Porast antitela u krvnom i mlecnom serumu. Dokazuje se: Serolo�kim pregledom mlecnog i krvnog seruma. Mlecnoprstenastom probom Simptom bruceloze koza i ovaca: febra

41. Kretanje bruceloze na teritoriji Republike Srbije 1999-2003. godina

44. Bruceloza Brucele se izlucuju mlekom. Pasterizacijom mleka uspe�no se uni�tavaju i vece populacije brucela u mleku. Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od muzara koje su zara�ene brucelama. Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potro�nju ako potice od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrdena zaraza bruceloze.

45. Q groznica Q groznica je primarno zoonoza tipicna mlecna zaraza Uzrocnik Cocxiella burnetii (Rickettia burnetii) Kod ljudi se manifestuje kao akutna sistemska bolest sa naglim pocetkom i simptomima generalizovane slabosti, jezom i visokom temperaturom, mijalgijom i te�kom glavoboljom.

46. Q groznica Nova klinicka jedinica utvrdena 1935 godine u epidemiji febrilnog oboljenja medu radnicima klanice u Brizbenu, Australija. Q groznica=�Q (kju) groznica� =(Q za query-znak pitanja) Burnet je 1939. godine identifikovao izolate i patogen nazvao R.burnetii. Balkanski grip 1943-44. godine Znaci bolesti: Pobacaj i neuspeh u proizvodnji

47. Q groznica Infekcija se dokazuje: Serolo�kim pregledom krvnog i mlecnog seruma. Izoluju se specificnim bakteriolo�kim metodama. Dokazuju se biolo�kim ogledom na zamorcima. Infekcija nastaje: kroz sitne abrazije na ko�i, kroz konjuktive, Konzumiranjem kontaminiranog sirovog mleka i inhalacijom.

48. Q groznica Glavne osobine C. burnetii: velika otpornost, mala velicina infektivne doze. Izlucuje se i mlekom �ivotinja koje ne pokazuju klinicke znake bolesti. C. burnetii pre�ivljava u: belom siru 42 dana kiselomlecnim proizvodima 25 dana obranom mleku 42 meseca Vodovodskoj vodi 30-36 meseci

49. Q groznica- ocena mleka Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od muzara koje boluju od Q groznice. Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potro�nju ako potice od zdravih muzara iz staje u kojoj je utvrdena Q groznica ili sumnja da su obolele od Q groznice.

50. Antraks Uzrocnik Bacillus anthracis Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od muzara koje boluju ili se sumnja da boluju od antraksa. Mleko se ocenjuje kao uslovno higijenski ispravno za javnu potro�nju ako potice od muzara do 14 dana posle cepljenja od antraksa i ako nije pro�lo devet dana od uginuca neke krave od antraksa.

51. Leptospiroza Uzrocnik Leptospira interrogans 212 tipova razvrstanih u 23 serolo�ke grupe Leptospira interrogans Leptospira interrogans serotip hardjo hardjopraitno hardjobovis

52. Leptospiroza Promene na mleku: �uto-narand�asta boja Pojava krvi u mleku Grudvice i gumasta konzistencija. Znaci bolesti: Smanjenje proizvodnje mleka, Porast broja celija u mleku

53. Leptospiroza-ocena mleka Mleko se ocenjuje kao higijenski neispravno za javnu potro�nju ako potice od muzara koje boluju od leptospiroze.

54. Pastereloza Manifestuje se kao hemoragicna septikemija Uzrocnik Pasterella multocida Uzrocnik je osetljiv na termicki tretman i uni�tava ga temperatura iznad 56�C.

55. �igeloza �igeloza je klasicna bacilarna dizenterija ljudi uzrokovana bakterijama iz roda Shigella, a karakteri�e se grcevima u donjem delu trbuha cestim obilnim stolicama koje sadr�e krv, mukozu i inflamatorne celije. Nema bakterijemije, a u krv dospevaju samo endotoksini raspadnutih �igela. Izvor kontaminacije mleka oboleli ljudi.

56. Patogeneza Dva glavna mehanizma patogeneze: Invazivni Stvaranje enterotoksina

57. Patogeneza Invazivni tip �igele se umno�avaju u lumenu digestivnog trakta i sposobne su da invadiraju mukozu u terminalnom ileumu i kolonu. �igele prodiru epitelijum i umno�avaju se u celijama.

58. Patogeneza Enterotoksin (Shiga toxin) U velikoj kolicini ga stvara samo Sh. dysenteriae serotip 1. Toksin je termolabilan protein i inaktivi�e se kuvanjem. Toksin se vezuje za glikoprotein na povr�ini celije domacina i inhibira sintezu proteina inhibi�uci aktivnost 60S subjedinice na ribozomima, �to dovodi do smrti celije.

59. Klinicke karakteristike Alimentarna trovanja variraju u te�ini od asimptomatskih infekcija do dizenterije. Te�ina simptoma zavisi od vrste �igela. �igeloza izazvana sa Sh. dysenteriae se karakteri�e: bolom u donjem delu abdomena, la�nim pozivima na defekaciju, obilnim sluzavo-krvavim stolicama, groznicom i glavoboljom

60. Faktori koji uticu na rast i pre�ivljavanje Shigellae u hrani Temperatura Optim. 37oC Sh. sonnei 7-46oC Sh. flexneri 10-44oC Uni�tava ih 65oC za 30 minuta

61. Faktori koji uticu na rast i pre�ivljavanje Shigellae u hrani pH Razmno�avaju se pri pH 5,5-7,0 U me�avini organskih i mravlje kiseline nema rasta ispod pH 6,0 Popadaju za 30 min. pri pH 3,5 Popadaju za 45 casova pri pH 4,0-4,5

62. Kontrola  Najbolja preventivna mera je: dobra licna higijena, obrazovanje radnika koji ucestvuju u proizvodnji hrane, za�tita zdravlja za sve koji se bave proizvodnjom hrane. Redovno hlorisanje vode za pice.

63. Mi�ja groznica Uzrocnici Spirillum minus Streptococcus moniliformis �Haverhilova groznica�

64. Difterija Uzrocnik Corynebacterium diphteriae Preno�enje uzrocnika putem mleka direktno zavisi od postupaka higijene sa mlekom. Uni�tava ga temperatura 54-56�C za 1 min.

65. �Novi patogeni� Salmonella vrste Campylobacter jejuni/coli Enterohemoragicna E. coli O157:H7 Listeria monocytogenes Yersinia enterocolitica Aeromonas hydrophila

66. Faktori koji su doprineli promeni uzrocnika alimentarnih oboljenja Starost ljudi i promene u njihovom pona�anju: Starenje populacije Promene u nacinu ishrane Ishrana u restoranima brze hrane. Razvoj prehrambene industrije Novi tehnolo�ki postupci Novi proizvodi.

67. Faktori koji su doprineli promeni uzrocnika alimentarnih oboljenja Nove proizvode karakteri�e: slabiji termicki tretman, povecanje aktivnosti vode, ni�i sadr�aj soli, malo nitrata ili njihovo potpuno odsustvo, kombinacija vi�e vrsta hrane u jednom proizvodu, nove metode pakovanja, du�i rok upotrebe.

68. Faktori koji su doprineli promeni uzrocnika alimentarnih oboljenja Turisticka putovanja i medunarodna trgovina. Adaptacija mikroorganizama: prirodna selekcija, rezistencija na antibiotike. Bolje dijagnosticke metode.

69. Listeria monocytogenes Kod �ivotinja izaziva: meningitis encefalitis septikemiju vrticavost abortus.

70. Listeria monocytogenes Kod ljudi izaziva: meningitis encefalitis endokarditis endoftalmitis osteomijelitis.

71. Listeria monocytogenes Virulencija je vezana za dva toksina: hemolizin citotonicni toksin. Izvori infekcije: oboleli ljudi obolele �ivotinje.

72. Listeria monocytogenes Alimentarni put uno�enja Invadira makrofage Entericna faza Umno�avanje u makrofagima, prskanje makrofaga i septikemija. Meningitis Septikemija

73. Listeria monocytogenes Razmno�ava se na hladnom-Psihrotrof Podnosi nisku pH � acidodolerantna Podnosi visoku koncentraciju NaCl- halotolerantna Razmno�ava se pri smanjenoj koncentraciji kiseonika-mikroaerofil

74. Listeria monocytogenes

75. Listeria monocytogenes Pri subklinickim mastitisima iz mlecne �lezde se izlucuje: 25.000 do 30.000 cfu L. monocytogenes/ml

77. Izvori kontaminacije L. monocytogenes U objekte za preradu namirnica L. monocytogenes se mo�e uneti preko: odece i obuce radnika vazduha glodara ptica sirovim materijalom i poluproizvodima. Va�an izvor kontaminacije su i: Vla�ne povr�ine Vla�an vazduh Ostaci hrane na opremi

78. Listeria monocytogenes Razmno�ava se pri pH od 5,0 do 9,5 temperaturi 1�C Termorezistencija D62oC 0,1 do 0,4min

79. Listeria monocytogenes Odr�ivost u proizvodima: pH 4,8 Aw 0,94 Pre�ivljava do 100 dana pri 30,5% NaCl na +4�C

80. Bolesti prenosive hranom izazvane L. Monocytogenes(2005-2008)

81. Incidenca listerioze u odabranim zemljama (0,18- 1,3/100.000)

84. Sa epidemiolo�kog stanovi�ta salmonele se mogu razvrstati u tri grupe I Prenose se sa osobe na osobu: Salmonella typhi Salmonella paratyphi A i C II Adaptirane na �ivotinje Salmonella gallinarum � adaptirana na �ivinu Salmonella dublin - adaptirana na goveda Salmonella equi - adaptirana na konje Salmonella abortus ovis - adaptirana na ovce Salmonella choleraesuis- adaptirana na svinje Salmonella typhisuis - adaptirana na svinje

85. Sa epidemiolo�kog stanovi�ta salmonele se mogu razvrstati u tri grupe III Nisu posebno adaptirane na domacina i i zazivaju oboljenja ljudi i �ivotinja.

86. Najce�ce su u slucaju alimentarnih salmoneloza izolovane: Salmonella typhimurium Salmonella enteritidis Salmonella wirchof Salmonella heilderberg Salmonella agona Salmonella infantis Salmonella hadar Salmonella bovis morbificans Salmonella enteritidis (Salmonella enterica serotip Enteritidis)

87. Salmonella Razmno�avaju se pri: Temperaturi od 6,3 do 45�C aw ni�oj od 0,94 pH od 4 do 8 Smanjenoj koncentraciji kiseonika. Uni�tava ih temperatura pasterizacije.

88. Salmoneloze

89. Campylobacter jejuni/coli Familija Spirillaceae Rod Campylobacter Izaziva: kod krava i ovaca abortuse Kod ljudi akutne enteritise

90. Komplikacije povezane sa enteritisima izazvanim sa Campylobacter spp.

91. Campylobacter jejuni/coli Razmno�ava se: Koncentracija O2 5% Temperatura 30 do 45�C (opt. 42�C - 45�C) pH 6,5 do 7,5 min. 5,1 Kontaminacija mleka fekalnim putem Pasterizacija ga uni�tava.

92. Yersinia enterocolitica Razvrstana je u 50 serotipova i 5 biotipova. Patogeni za coveka su: O:3, O:8 i O:9 Kod ljudi izaziva: Gastroenteritis Artritis Septikemiju Meningitis Eritema nodozum ileitis

93. Yersinia enterocolitica Razmno�ava se pri: Temperaturi od 0 do 44�C pH od 4,9 do 9 Osetljiva je na: Temperaturu pasterizacije 7% NaCl pH 4,6

94. Aeromonas hydrophila Izaziva dva tipa entericnih oboljenja: slican koleri slican dizenteriji. Virulentni faktori: termostabilni enterotoksin termolabilni enterotoksin citotoksin hemolizini. Glavni izvor infekcije voda

95. Escherichia coli Normalno se nalazi u digestivnom traktu ljudi �ivotinja. Neki serotipovi E. coli su patogeni i izazivaju oboljenja ljudi i �ivotinja. 60 od 176 serotipova E. coli su patogeni za coveka.

96. Patogene E. coli-enterovirulentne Enterotoksogene E. coli (ETEC) Enteropatogene E. coli (EPEC) Enteroinvazivne E. coli (EIEC) Enterohemoragicne E. coli (EHEC) Enteroadherentne E. coli (EAEC) Enteroagregativne E. coli (EAgEC)

97. Enteropatogene E. coli (EPEC) Izazivaju akutni gastroenteritis kod odojcadi i male dece. Sojevi nisu invazivni, mada prouzrokuju patolo�kohistolo�ke promene crevnog epitela.

98. Enteropatogene E. coli-faktori patogenosti Enterotoksicni proizvodi, koji indukuju sekreciju tecnosti iz intestinuma, a razlikuju se od termostabilnih i termolabilnih toksina enterotoksogenih E. coli. Neke EPEC mogu u maloj kolicini da stvaraju toksin slican �iga toksinu. Drugi va�an faktor virulencije je adherencija za epitelne celije u intestinumu, pri cemu dolazi do ometanja funkcije mikrovila, a �to ima za posledicu dijareju.

99. Enteroinvazivne E.coli Ne produkuju enterotoksine, vec penetriraju u epitelne celije sluzoko�e kolona i u njemu se razmno�avaju, �to ima za posledicu propadanje celija. Sposobnost invazije je u vezi sa prisustvom velikog plazmida koji kodira nekoliko protina u celijskoj membrani va�nih za invazivnost. Infekcija se odlikuje tipicnim dezentericnim krvavo sluzavim stolicama.

100. Enterotoksogene Esherichia coli ETEC- koleriformni sindrom Enterotoksicni sojevi E. coli kolonizuju gornje partije tankog creva bez penetracije crevne sluzoko�e i nisu invazivni, izlucuju enterotoksine koji prouzrokuju gubitak tecnosti i elektrolita iz intestinalnih celija.

101. Enterohemoragicne E. coli (EHEC) Sindrom hemoragicnog kolitisa nastao usled alimentarne intoksikacije. Nisu invazivne. Produkuju velike kolicine citotoksina (verotoksin) slicnog �igela toksinu, koji o�tecuje intestinalne celije i dovodi do njihove nekroze.

102. Enterohemoragicna E. Coli O157:H7 E. coli O157:H7 1982 god- hemoragicni kolitis (epidemije u Oregonu, Micigenu i Kanadi) Faktori virulentnosti: Verotoksin Shiga -like toksin

103. E. coli O157:H7 Izaziva tri tipa bolesti: Hemoragicni kolitis Hemoliticni uremicni sindrom (HUS) Trombocitopenicnu purpuru (TTP)

104. E. coli O157:H7 Hemoragicni kolitis se karakteri�e jakim grcevima u abdomenu, vodenastom stolicom, koja mo�e da prede u krvavu dijareu sa povracanjem, malim povi�enjem temperature ili bez temperature. Hemoliticni uremicni sindrom se karakteri�e akutnim o�tecenjem bubrega i mikroangiopatskom hemoliticnom anemijom. TTP se pored HUS simptoma karakteri�e i jakim neurolo�kim simptomima i povi�enom temperaturom.

105. E. coli O157:H7 Izlucuje se fecesom muznih krava. Razmno�ava se pri: Temperatura opt. 37�C min. 5 �C max.45,5 �C pH min. 4,4 max.9,0

106. E. coli O157:H7 Pre�ivljava: temperaturu -20�C nizak pH 3,8 pisustvo konzervanasa Na- benzoat

108. Nalaz E. coli O157:H7 u namirnicama animalnog porekla Mleveno govede meso 3,7% Svinjsko meso 1,5% �ivinsko meso 1,5% Jagnjece meso 2% Sirovo mleko 0 do 10%

109. Odr�ivost E. coli u namirnicama animalnog porekla

110. Alimentarne infekcije izazvane sa E. coli O157:H7

111. Streptokokne infekcije Streptococcus pyogenes Izvor infekcije: gornji respiratorni trakt ljudi lezije na ko�i inflamatorni eksudati krv kontaminirana pra�ina u okolini

112. Streptokokne infekcije Streptococcus agalactiae serolo�ka grupa B Osam serolo�kih tipova: Polisaharidni antigeni: Ia, Ib, II, III, IV Proteinski antigeni: Ic, R i X Izaziva: Zarazno presu�enje vimena krava (�uti galt) Izvor infekcije: Obolelo vime Mleko obolelih krava

113. Streptokokne infekcije Izaziva: Oboljenja novorodencadi fetalna septikemija pneumonija konjuktivitis otitis media Oboljenja odraslih osoba: Meningitis Pneumonija Pielonefritis Infekcija urinarnog trakta

114. Stafilokokoze Uzrocnik Staphylococcus aureus Izaziva mastitis krava Kod ljudi dovodi do: ekstraintestinalnih infekcija, trovanja enterotoksinima.

115. Intoksikacije enterotoksinima koagulaza pozitivnih stafilokoka Dominantni simptomi povracanje i dijareja. 1-9% (4,8) svih alimentarnih oboljenja ljudi. Za nastanak intoksikacije potrebno je 10-20 �g po kilogramu telesne mase.

116. Izvori kontaminacije hrane S. aureus Primarno: Inficirano tkivo Sekundarno: ljudi klicono�e, oprema, vazduh.

117. Enterotoksine stvaraju S. aureus subsp. aureus, S. aureus subsp. anaerobius, S. intermedius, S. hyicus, S. delphini, S. schleiferi subsp. coagulans i, S. lutrae.

118. Razdvajanje enterotoksogenih od neenterotoksogenih stafilokoka Dokazivanje koagulaze. Sve enterotoksogene stafilokoke su koagulaza pozitivne. Sve koagulaza pozitivne stafilokoke nisu i enterotoksogene.

119. Enterotoksini stafilokoka Casman i saradnici (1963) 16 imunolo�ki razlicitih tipova: A, B, C1, C2, C3, D, E, G, H, I, J, K, L, M, N i O

120. Karakteristike enterotoksina

121. Enterotoksini stafilokoka 10% sojeva S. aureus bovinog porekla stvara enterotoksine. 60-80% sojeva S. aureus humanog porekla stvara enterotoksine. Pasterizacijom se uni�tava S. aureus. Enterotoksini stafilokoka su termorezistentni.

122. Intoksikacija enterotoksinima stafilokoka  Za nastanak alimentarnih intoksikacija potrebna je odredena kolicina enterotoksina (10-20 �g po kilogramu telesne mase) koju stvara 105 do 106 enterotoksogenih stafilokoka/g ili /ml hrane.

123. Faktori koji uticu na rast i pre�ivljavanje Staph. aureus u hrani; stvaranje i stabilnost enterotoksina Temperatura Razmno�avanje Staph. aureus opt.37�C min. 7 �C max. 47,8 �C Stvaranje enterotoksina opt. 40 do 45 �C min. 10 �C max. 46 �C

124. Faktori koji uticu na rast i pre�ivljavanje Staph. aureus u hrani; stvaranje i stabilnost enterotoksina Inaktivacija Staph. aureus komercijalna pasterizacija Subletalno o�tecene celije Staph. aureus gube sposobnost stvaranja enterotoksina. Enterotoksini stafilokoka pre�ivljavaju toplotne re�ime u industriji hrane. Enterotoksini stafilokoka stabilni pri niskim temperaturama

125. pH vrednost Razmno�ava se pri: opt. 6,0 do 7,0 min. 4,0 max. 9,8 Stvaranje enterotoksina: u aerobnim uslovima min. 4,0 u anaerobnim uslovima min. 4,6

126. Aktivnost vode Razmno�ava se pri: 0,83-0,99 Stvaranje enterotksina: 0,86-0,99

127. Patogeneza Enterotoksini ne deluju direktno na celiju. Enterotoksini stafilokoka su neurotoksini koji deluju na receptore u intestinumu i preko nervusa vagusa dostavljaju nadra�aj do centra za povracanje u kori velikog mozga.

128. Klinicki znaci i prognoza Stafilokokna trovanja nastaju za 2 do 4 sata posle konzumiranja hrane. Najce�ci simptomi: muka povracanje rede dijareja, glavobolja i slabost.

129. Nalaz Staph. aureus u hrani Za nastajanje trovanja mora biti prisutan enterotoksin u hrani, ali ne i stafilokok koji ga stvara. Nije dovoljno samo dokazivanje Staph. aureus u hrani. S gledi�ta obezbedenja zdravstvene bezbednosti hrane opravdanije je dokazivanje enterotoksina u hrani.

131. Bacillus cereus Izaziva razlicite sindrome bolesti: Emetik sindrom slican trovanju S. aureus Dijareja sindrom slican trovanju sa C. Perfringens Razmno�ava se pri: Temperaturi 8 do 55�C, opt. 28-35�C pH 5-6 aw 0,95

132. Clostridium perfringens Stvara egzotoksine: ?, ?, ?, ? Pet biotipova: A, B, C, D i E C. perfringens tip A stvara samo ? toksin C. perfringens tip C stvara ? i ? egzotoksin Razmno�ava se pri: temperaturi 12-55�C, opt. 43-47 �C pH 6,0 do 7,5 aw 0,95 do 0,97

133. Botulizam Trovanja toksinom Clostridium botulinum. Za stvaranje toksina potrebni su anaerobni uslovi. Mlecna kiselina sprecava razmno�avanje C. botulinum i stvaranje toksina.

134. Vibrio cholerae Izaziva oboljenja ljudi. Izvor kontaminacije mleka su oboleli ljudi. Uzrocnik se umno�ava u hrani U digestivnom traktu se oslobada toksin Toksin se vezuje za receptore (specifican gangliozid) u celijama creva Aktivira se adenil ciklaza Ometa se resorptivna funkcija creva Izliv tecnosti u lumen creva

135. Mikotoksini