1 / 23

UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

XI I MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA – U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II. UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA. Prof. dr Jelena Kočović. Aranđelovac, jun 2014. godine. RIZICI NA TR Ž I Š TU OSIGURANJA SRBIJE. KATASTROFALNI RIZICI

sevita
Download Presentation

UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA – U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA Prof.dr Jelena Kočović Aranđelovac, jun 2014. godine

  2. RIZICI NA TRŽIŠTU OSIGURANJA SRBIJE • KATASTROFALNI RIZICI • RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA • RIZICI PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA

  3. KATASTROFALNI RIZICI • Katastrofalnirizici, koji se javljajuusledprirodnihnepogodaidelovanjaljudskogfaktora, imajuzaposledicuogromnematerijalnegubitkeiljudskežrtve. • Usled njihovog rastućeg intenziteta i frekvencije u globalnim razmerama, dati rizici predstavljaju jednu od ključnih pretnji održivom razvoju u savremenim uslovima.

  4. KATASTROFALNI RIZICI Štetni događaj se klasifikuje kaokatastrofalan: • ukoliko izazove ukupne štete u iznosu od najmanje 96 mil. američkih dolara; • ukoliko ima za posledicu najmanje 20 smrtnih slučajeva, 50 povređenih lica ili gubitak doma za najmanje 2.000 ljudi; • ukoliko ekonomski gubici prevazilaze 1% bruto domaćeg proizvoda.

  5. KATASTROFALNI RIZICI Poplave u Srbijisu imalezaposledicu: • ukupna šteta,premaprocenama,oko 2mlrd.evra; • 51 smrtnih slučajeva, 25 se utopilo; • gubitak doma zapreko 10.000 ljudi; • ekonomski gubici prevazilaze 6,6% bruto domaćeg proizvoda.

  6. KATASTROFALNI RIZICI Katastrofalniriziciimajuzaposledicu: - humanitarneefekte(gubitakljudskih života, povrede); • ekonomske efekte (oštećenja i uništenja infrastrukture,stambenih i komercijalnih objekata i drugih materijalnih oblika aktive,izgubljena zarada usled prekida rada poslovnih subjekata); -ekološke efekte(gubitak obradivog zemljišta i degradacija ekosistema).

  7. KATASTROFALNI RIZICI • Od 1970. godine do početka 90-ihgodina XX veka, ekonomski gubici po osnovu katastrofalnih događaja su povećavani po prosečnoj stopi od22,3%i iznosili su 22 mlrd USD prosečno godišnje. • Prosečna godišnja stopa rasta materijalnih šteta od 90-ih do 2013. godine iznosilaје31,2%, a njihov prosečni godišnji iznos čak 147 mlrdUSD.

  8. KATASTROFALNI RIZICI Najveći osigurani gubici: • Uragan Katrinau SAD-u i Meksiku 2005. (80,3 mlrd. USD), • Zemljotres u Japanu 2011. (37,6 mlrd. USD), • UraganSandyu SAD-u 2012. (36,8 mlrd. USD), • UraganAndrewu SAD-u 1992. (27,5 mlrd. USD).

  9. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2013. godine zaključeno je samo 18.658 ugovora o osiguranju useva i plodova sa ukupnom premijom osiguranja od 1,5 mlrd. RSD ( što čini svega 2,34% ukupnog tržišta osiguranja. • Navedeni podaci upućuju na zaključak da korišćenje sredstava budžeta predstavlja dominantni način finansiranja štetnih posledica elementarnih nepogoda u Srbiji.

  10. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA Ovakva situacija je uslovljena: • nepovoljnomekonomskomsituacijom; • niskim nivoom kulture osiguranja; • osiguravajuće kompanije ne raspolažu dovoljnim finansijskim kapacitetima da mogu da prihvate osiguranje katastrofalnih rizika po pristupačnim uslovima.

  11. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA Ispoljeni problemi manifestuju se kroz: • veoma mali broj zaklučenih ugovora o osiguranju ovih rizika; • neadekvatne preventivne mere: -zastarelost sistema zaštite od požara, -nedovoljne kapacitete sistema za navodnjavanje, - zastarele sisteme protivgradne odbrane, itd.

  12. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • KatastrofalnepoplavekojesuzahvatileSrbijusaogromnimmaterijalnimgubicimaisaljudskimžrtvamasurazotkrilemanjkavost ex-postmodelasanacijeovihšteta. • Država je,poslenastupanjapoplava, uložila maksimalne napore da se umanje katastrofalne štete. Međutim, pri visokom budzetskom deficitu, da li je Srbija u mogućnosti da sanira ove ogromne štete? • Rešenje su alternativni načini finansiranja otklanjanja posledica prirodnih katastrofa radi rasterećenja budžeta.

  13. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • Neophodno je upravljati katastrofalnim rizicima prenjihoverealizacije, kroz preventivne mere. • Osiguranje je najbolji način upravljanja katastrofalnim rizicima. Osiguranje katastrofalnih rizika je nacionalni interes, budući da oni narušavaju održivi razvoj. • Očuvanje materijalnih interesa celokupne nacionalne ekonomije i društvene zajednice nameće potrebu za aktivnim učešćem države u domenu podsticanja osiguranja katastrofalnih rizika.

  14. UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMA • Posle ovakvih katastrofa sa ogromnim štetama koje su pogodile veliki broj stanovnika, raste svest građana i države o neophodnosti osiguranja. • Da bi zaštitila živote građana i njihovu imovinu, država mora uvesti obavezno osiguranje poplava, klizišta i zemljotresa.

  15. MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMA • Formiranje Pula za osiguranje katastrofalnih rizika, koji bi činile solventne osiguravajućekompanije sa visokim bonitetom,akreditovaneodstranedržave. • Pul bi funkcionisao kao saosiguranje, a vodeći osiguravač bi bila državna osiguravajuća kompanija, budući da je osiguranje od katastrofalnih rizika nacionalni interes. • Država bi sa posebnom pažnjom kontrolisala poslovanje Pula, štiteći na taj način svoje interese.

  16. MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMA • Pul bi podnosio deo katastrofalnih rizika u skladu sa svojim finansijskim kapacitetima, a najveći deo bi reosiguravao kod domaćih reosiguravajućih kompanija ili direktno u inostranstvu kod Evropa Re, ili drugih inostranih reosiguravača. • Najveći deo posledica katastrofalnih šteta podnosilo bi osiguranje i državni budžet bi bio natajnačin rasterećen.

  17. MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMA • Iz premije osiguranja izdvajalo bi se 10% za preventivni fond, iz koga bi se finansirali sistemi za navodnjavanje, izgradnja nasipa i druge preventivne mere, u cilju sprečavanja i umanjenja rušilačkog dejstva prirodnih nepogoda. • U početku bi i država subvencionisalapremiju u iznosuod 40%.

  18. RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA Mora se zakonom urediti postupak sprovođenja tenderske prodaje osiguranja u kome će biti definisani specifični kriterijumi: • visina tehničkih rezervi i njihova pokrivenost; • visina garantnih rezervi; • merodavni tehnički rezultat u vrsti osiguranja za koju se raspisuje tender; • kombinovani racio itd. • adekvatnost kapitala; • cena.

  19. RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA • Najniža cena ne sme biti dominatni kriterijum za izbor najboljeg ponuđača. Osiguravači ne smeju snižavati cene ispod aktuarski fundiranog nivoa kako bi se zaštitilo tržište osiguranja. • Zavelikesistemekao štoje EPS, Telekom itd. država kao vlasnik mora imati neposrednu kontrolu u postupku sprovođenjatendera, uključujući i zaključenje ugovora o osiguranju.

  20. RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA • Zakonska obaveza davanja mišljenja ovlašćenog aktuara na cenu ponudjača na tenderu. • Nezavisnost aktuara mora biti zakonom zaštićena, odnosno trebalo bi posebnim članom sankcionisati njeno ugrožavanje.

  21. RIZIK PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA • ProdajakompanijeDunav je,zapravo,prodajatrećine tržišta osiguranja. Da li uopšte treba prodavati domaću, državnu osiguravajuću kompaniju? • Iskustva razvijenih zemalja EU govore suprotno, imajući u vidu prisutan trend jačanja domaćih osiguravača. Zašto nama nude i nameću drugačija rešenja?

  22. RIZIK PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA • Brz dolazak do keša samobidelimično rešio problem punjenja budžeta, a koje su ekonomske posledice? • U Mađarskoj, koja je prodala domaće osiguravajuće kompanije, na sceni je suprotan trend, jačaudeo domaće osiguravajuće kompanije Post Insurer. • Osiguranje od katastrofalnih rizika u velikom broju zemalja povereno je državnim osiguravačima, imajući u vidu da je ono nacionalni interes.

  23. HVALA NA PAŽNJI!

More Related